Početna strana > Hronika > Miroslav Lazanski: Kako nagovoriti Ban Ki Muna da se vrati svom planu o Kosovu
Hronika

Miroslav Lazanski: Kako nagovoriti Ban Ki Muna da se vrati svom planu o Kosovu

PDF Štampa El. pošta
subota, 24. septembar 2011.

Nije bilo lako predsedniku Srbije Borisu Tadiću u Njujorku. Morao je o Kosovu da razgovara sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom o Ban Ki Munovom kosovskom planu od šest tačaka. Plan je grubo narušen, posebno na Brnjaku i Jarinju, ali se o tom pitanju Ban Ki Mun još nije oglasio. No, u međuvremenu je Ban Ki Mun izjavio „da je svet u krizi”.

Strašno sam se zabrinuo zbog tog otkrića i sklon sam da se založim da Srbija poveća svoj redovni dolarski godišnji doprinos izdržavanju UN i platici gospodina Ki Muna. Od naših srpskih platica. Naravno, prethodno treba insistirati kod Ban Ki Muna, da se vrati samom sebi, to jest svom planu o Kosovu koji je uostalom on i predložio.

Dakle, kako nagovoriti Ban Ki Muna kada mi kao Srbija za UN plaćamo, mislim da je negde oko 0,5 odsto svih troškova UN? Amerikanci, Britanci i Francuzi, naši iskonski saveznici iz dva svetska rata, koji nas toliko vole da u Savetu bezbednosti UN ne dozvoljavaju čak ni diskusiju o izvađenim i prodatim bubrezima, sigurno neće dozvoliti da se Ban Ki Mun vrati svom planu o Kosovu.

I sada gospodo dolazimo do glavnog problema: da je Vladimir Putin prihvatio predlog američkog potpredsednika DŽozefa Bajdena da se ne kandiduje na predstojećim predsedničkim izborima, a za uzvrat je Putinu ponuđeno i obećano mesto generalnog sekretara UN, onda bi gospodin Ban Ki Mun sada već bio u Južnoj Koreji i sa strahom gledao na sever.

Ovako, ostaje nam da pitamo njegovu ekselenciju ambasadora Rusije u Beogradu, Aleksandra Konuzina, zašto Vladimir Putin nije prihvatio američku ponudu i zauzeo mesto Ban Ki Muna na Ist riveru. Zašto je Putin tu gledao, pre svega, na ruske interese? A ne na Brnjak i Jarinje?

To je bilo pravo pitanje za nedavni Bezbednosni forum u Beogradu. I verujem da bi na to pitanje spreman odgovor imao i jedan zagrebački univerzitetski profesor opšte namene, od filozofije do finskog dizajna, koji se tu odmah i energično založio da se ruski ambasador protera iz Beograda. Došao čovek iz Zagreba da protera ruskog ambasadora iz Beograda.

To je posao, to se zove Evropa bez granica. Usput, ko je ono govorio „da Hrvatska ne može postati demokratska država dok vojnički ne ovlada prostorom Krajine”. Demokratija se na tom prostoru ne spominje. A proterivanje, sačuvaj bože.

U vreme najžešće faze hladnog rata britanska tajna služba Mi-5 otkrivala je na teritoriji Velike Britanije desetine sovjetskih diplomata-špijuna. Novine su objavljivale njihove inicijale, ponekad i poneko puno ime i prezime, ali se nijednom nije dogodilo da je bilo koja javna ličnost u Britaniji, a i medij, zatražila da se taj i taj sovjetski diplomata protera.

Moskva je njih, naravno, povukla, za uzvrat je isti broj britanskih diplomata morao da napusti Sovjetski Savez. Kada je u čuvenoj aferi „Profjumo“ otkriveno da lepa engleska dama Kristina Kiler istovremeno „opslužuje” britanskog ministra odbrane, neke još mlađahne lordove i sovjetskog vojnog atašea u Londonu, onda su engleski mediji digli prašinu oko toga da li ona uopšte plaća porez na svoju aktivnost i je li članica nekog sindikata.

To su naravno fini engleski maniri, a mi smo Balkan, mi bismo odmah proterivali. To nam ionako ide, već po inerciji. Gde ono beše naš šarm, duh, tolerancija, javna kultura?

Čitam sada kako mnogobrojni naši analitičari tvrde kako napadi na Konuzina neće imati nikakvih posledica po srpsko-ruske odnose. Kao da nisu čitali i gledali ruske medije? Ili ih smatraju neozbiljnim? Sačekajmo desetak dana, ili čak možda i manje, pa ćemo imati priliku da vidimo posledice.

Ili je nekima, zapravo, i bio cilj izazvati zahlađenje odnosa između Beograda i Moskve, izazvati promenu stava Moskve oko Kosova, i onda objaviti kako nas niko u svetu ne podržava i da smo ostali sami. Ostalo je stvar tehnike. Teorija zavere?

Može biti, ali i ne mora. Kod nas je odavno prihvaćena formula „da cilj opravdava sredstvo”, takav je opšti moral svih boljševika i njihovih današnjih naslednika-antipoda. Jer, „laž” i „cinizam” nisu samo moralne vrednosne kategorije. One imaju jasan politički, štaviše i ekonomski smisao.

Ne znam da li je generalni sekretar UN Ban Ki Mun čuo za reku Ban? Duž zapadne strane te reke u Severnoj Irskoj, pod vlašću Velike Britanije, izvršeno je stravično etničko čišćenje, koje se od kosovskog razlikuje samo po trajanju. Severna Irska je i danas simbol geta u Evropi.

Srbija je 1999. bombardovana kao „etički inferiorna”. Godinama nam iz EU arogantno drže pridike o demokratiji, a južna srpska pokrajina prepuštena je bandi bezbožnika, trgovaca drogom, oružjem i ženama. Kakvi licemeri...

(Politika)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će na referendumu 16. januara biti usvojene izmene Ustava?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner