Miroslav Lazanski: Gadafijev miting uz muziku Indire Radić

Tripoli – Da li dolazi do prestrojavanja u NATO ratu protiv pukovnika Gadafija i njegove vlade? Naime, u Tripoliju niko od zvaničnika još ne želi da komentariše najave iz Rima da će Italija iz borbenih operacija NATO-a povući svoj nosač aviona „Ćuzepe Garibaldi“ i zameniti ga drugim brodom. Jer, Italija ima i drugi nosač aviona „Kavur“, veći i moderniji od „Garibaldija“, koji nosi i veći broj borbenih letelica.

Ako, dakle, „Kavur“ stigne na mesto „Garibaldija“ onda je to jačanje borbenih kapaciteta NATO-a, a ne postepeno izvlačenje Italije iz ovog sukoba o čemu se ovde spekuliše.

Ako bi išli analogijom iz 1999. godine, Italijani jedno pričaju za javnost, a drugo rade. Jer, dokumenti su pokazali da su upravo italijanski političari, koji su bili najglasniji javni protivnici bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, zapravo, bili najžešći tajni zagovornici tog bombardovanja. Naravno, Libijci s Italijanima imaju veliko i vrlo bogato iskustvo, pa zato i ne žure sa zaključcima i saopštenjima.

Ovde se više komentarišu dve pomalo kontradiktorne rezolucije američkog Kongresa, jedna da se ne finansiraju pobunjenici u Libiji i druga razolucija koja odobrava dalje finansiranje američkih akcija u Libiji.

I prošle noći avioni NATO-a nadletali su Tripoli, bombardovana je Tađura, istočno predgrađe glavnog grada Libije, gde se nalaze odavno prazne i napuštene kasarne libijske vojske. Gađan je i vojni aerodrom Metiga kraj Tripolija, ali su piste ostale pošteđene NATO bombi i raketa. Namerno, trebaće, kao 1999. u Prištini.

Avijacija NATO-a intenzivirala je svoje operacije u zapadnom delu Libije gde su nastanjena berberska plemena. Kao nacionalna grupa Berberi i nisu imali baš neka velika prava u Libiji, tako da se sada deo njih i pobunio protiv centralne vlasti. Oni su dobri ratnici i mogu da predstavljju problem vlastima u Tripoliju. Zato libijska vojska nastoji da taj deo teritorije odmah pacifikuje, pri čemu ima dosta oprečnih informacija kako se sve to odvija na terenu.

Pobunjenici su pre nekoliko dana javili da su osvojili Garijan, 75 kilometara jugozapadno od Tripolija, pa zatim da su osvojili Bir ul Gaman, kao i Outkliš, mesto na nekih 50 kilometara od Tripolija.

Potom je iz Bengazija došlo saopštenje da su osvojena mesta Azizija i Tamzin. I ništa od toga nije tačno.

U Aziziji je sada plus 58 u hladu, a na brdskom usponu kod Tamzina kada ostavite automobil u leru on ide uzbrdo, a ne nizbrdo. Zapadne kolege odmah objašnjavaju kako Gadafi sigurno ima ispod brda velike količine skrivenog naoružanja u specijalnim tunelima i da je zbog toga došlo do lokalnog poremećaja magnetnog polja pa automobili sami idu uzbrdo. I da upravo zato NATO tako žestoko gađa ovo područje.

Dole na jugu Libije, u gradu Sebha, održan je juče veliki narodni miting podrške pukovniku Gadafiju, a on se putem video-poruke obratio svom narodu i svetskoj javnosti. Razvijena je i ogromna libijska državna zastava duga pet kilometara, a iz kafića je odjekivala muzika Indire Radić. Ne znam zašto baš ta muzika.

U Sebhi, inače, žene idu po krovovima, retko silaze na zemlju izvan kuća, jer preko krovova postoje bezbedne male staze i putići. Na pijacu se ide uveče. Lud grad.

Prema informacijama iz ovdašnjih vojnih krugova libijske snage oborile su do sada četiri NATO helikoptera i jednu bespilotnu letelicu. Dva helikoptera oborena su kod Misurate, a jedan kod Zintana. Za četvrti nisu mi ništa rekli. Radare PVO sistema Libijci i ne uključuju jer odmah doleću protivradarske rakete.

Istovremeno s vojnim operacijama traje i diplomatska aktivnost. Predstavnici libijskih plemena otputovali su u Kairo gde vode razgovore o primirju i kraju ovog rata, dok je istovremeno generalni sekretar UN Ban Ki Mun telefonom razgovarao s libijskim premijerom Bagdadijem. Ban Ki Mun hitno šalje svog specijalnog izaslanika u Tripoli.

Rat protiv Gadafija i njegove vlade ovako kako sada traje i kako se vodi može da se otegne mesecima. NATO može istim, ili pojačanim intenzitetom da bombarduje ciljeve u Libiji i to neće vojno odlučiti rat. Moraće ili da fizički eliminišu pukovnika ili da se odluče na kopnenu NATO invaziju Libije.

Kako bi u tom slučaju reagovali svi Libijci, i pobunjenici i vladine snage, to niko ne zna.

(Politika)