Мирослав Хаџић: Ми о раду БИА знамо само онолико колико нам дозвољавају да знамо

Између власти и служби безбедности ствара се клијентски однос у којем је грађанин ускраћен, а носиоци власти представљају главну претњу за безбедност грађана, рекао је у Пресингу на телевизији Н1 Мирослав Хаџић, председник Управног одбора Београдског центра за безбедносну политику говорећи о Изменама и допунама закона о БИА.

Измене и допуне закона о БИА, које је Влада по хитној процедури послала у Скупштину Србије, предвиђају шира овлашћења директора БИА, али и запошљавање кадорова решењем директора без јавног конкурса.

Хаџић каже да сутра 200 чланова Српске напредне странке може да потпише да су замрзли страначку функцију и да приступе БИА. Додаје да је то начин на који се тргује утицајем и купује лојалност.

"Ми о раду БИА знамо само онолико колико нам дозвољавају да знамо и кроз неке случајне омашке можемо нешто више да сазнамо. Видимо да нам стално емитују та сценарија о ударима, ту се ствара клијентски однос у којем не знамо ко кога, само знамо ко страда, ко је ускраћен - носиоци власти представљају главну претњу за безбедност грађана", оцењује Хаџић.

Према мишљењу професора Хаџића, најспорније тачке из Предлога закона је то што се документ о организацији службе проглашава тајним, и што давањем превеликих овлашћења директору све почиње и завршава се с њим.

Давање овлашћења директору је оправдано за руковођење службом, али по стандардима недостаје друга и трећа инстанца, каже Хаџић и прецизира да су то Скупштински одбор за безнедност и Савета за националну безбедност.

Трећа спорна тачка закона, према његовом мишљењу, су безбедносне провере, процедуре прикупљања и чувања података добијених тим проверама.

Савић: Огромне хипотеке прошлости

Андреј Савић, професор Факултета за дипломатију и безбедност и бивши директор БИА, каже да се отварају питања организационе структуре и методологије безбедносног рада. Према његовом мишљењу, јавно се објављује само врх организацине структуре безбедносне агенције, док се за јавност затвара оно што је специфичност рада.

Говорећи о могућностима злоупотреба служби безбедности, он подсећа да су хипотеке прошлости трагичне и страшне и да су службе биле инструмент владајућих политичких структура, али додаје да је друштвени контекст од времена Озне, Удбе, ДБ-а и деведесетих година радикално промењен.

"Мислим да је у предлозима ових решења требало блаже изнијансирати, другачије поставити ствари. Пример је запошљавање без конкурса. У Југославији није било конкурса већ препоруке, а кандидате је делегирао Савез комуниста. После 2000. године ми смо поптуно то учинили отвореним, отворили смо стални конкурс са одређеним процедурама. Ако се укине тај принцип то неће бити добро, јер дајете моћ да се припадници такве агенције одређују према неким критеријумима који нису критеријуми струке и профеисоналности", упозорава Савић.

Хаџић, међутим, одговара да нема доказа да се ситем у Србијиу последњих 20 година променио и каже да је на делу модификовани ауторитарно-цезаристички модел.

Говорећи о цурењу информација из опертивних обрада, истрага и судских процеса, професор Савић каже да је то дијагноза стања – живот у таблоидном друштву. Према његовој оцени, закон је стриктан по том питању, али да постоји политичка инструментализованост и информације ипак излазе, најчешће у циљу дисјвалификације некога.

Подсећа да је некадашњи председник Борис Тадић први после Слободана Милошевића имао контролу над свим службама безбедности и да је било нормално да нова ганитура предвођена Александром Вучићем то не мења.

Истиче да политичка класа никада није направила радикалан рез и извела рачун о учешћу служби у ратовима деведесетих, подстицању на ратове, учешћу у убиству Зорана Ђинђића и учешћу у тајкунизацији приватизацији.

Савић подсећа да је на чело БИА именован као нестраначка личност, а да је то био недостатак јер је како каже, као професионалац морао да се више бори и залаже за нека решења. Хаџић додаје да директор БИА из политичких редова тешко може да се одупре притисцима владајуће партије.

"И у зрелим демократијама носиоци извршних власти хоће на челу тих служби људе од поверења. Али постоји демократска процедура избора, не може да дође било ко. Није то ствар личне воље председника владе или државе. Овде у темељу свега јесу клијентски односи. Цивилна власт одређује буџет, БИА и запослени зависе од носиоца политичке власти. С друге стране они зависе од БИА јер желе да им БИА буде наклоњена и на њиховој страни. Слжубе су се повукле са јавне политичке сцене, ретко су излазиле у јавност, али сада су носиоци политичке власти хрупили у службу и они дневно хапсе, најављују хапшења и ударе…", објашњава Хаџић.

Гости Пресинга слажу се да је питање да ли директор безбедносне службе треба да буде чист професионалац или да има везе са политиким, али истичу да мора да постоји критеријум и процедура приликом његовог избора, као и да су део своје биографије провели на безбедносним пословима.

(Н1)