Миро Урошевић: Нестручност задужених за реконструкцију Тиршове, током санације нормалан рад неће бити могућ; Стање у погледу безбедности, хигијене и стерилизације - на граници злочина

Архитекта Миро Урошевић о недостатку стручности и лошем располагању новца за реконструкцију седам здравствених установа у Београду

"Током санације Универзитетске дечје клинике у Тиршовој нормалан рад те клинике неће бити могућ, што потврђује нестручност оних који су задужени за планирање реконструкција, а у прилог томе говори и то што се улаже у санацију клинике иако је најављена изградња 'Тиршове 2'", тврди архитекта Миро Урошевић, специјализован за градњу здравствених установа, уочи најављених термина за почетак реконструкције седам важнијих здравствених установа у Београду.

- О томе како Министарство здравља и Министарство грађевинарства планирају ове реконструкције се ништа не зна, ту нема стручних људи, они не показују референце пројектаната, а на томе треба инсистирати. Ми знамо само из њихових изјава да ће изместити део Тиршове на терен Клиничког центра као и да је предвиђен новац да се ова садашња Тиршова санира, али зашто се улаже у санацију ако се гради нова клиника? Они су навели 10 тачака шта треба да се ради у Тиршовој, две или три од тога су санирање операционог блока, кухиње и интензивне неге, а то је немогуће. Где ће да оперишу за то време? Значи болница мора да буде бар годину дана затворена, јер они како раде и колико знају неће моћи пре тога да заврше, указује у разговору за Данас архитекта са значајним искуством пројектовања здравствених установа.

После дугогодишње каријере у Немачкој, Урошевић је неколико година био и гостујући професор Архитектонског факултета у Београду на предмету градње болница, па је имао прилике да са студентима обилази и разради планове за реконструкцију највећих здравствених установа у Београду.

Највише пажње посветио је Универзитетској дечијој клиници у Тиршовој, где је био и ангажован на писању анализе за потребе реконструкције ове зграде.

- Детаљно сам упознао зграду, направио елаборат који је предат министру Златибору Лончару, Влада је тада прихватила моју анализу и почели су да траже финансирање. Онда је нека банка понудила кредит и послала свог експерта да напише пројектни задатак, да сагледа из њиховог угла шта треба урадити. Ја сам том човеку поставио само једно питање - по којим критеријумима ће он то радити? Нјегов одговор је био да ће узети у обзир најбоља искуства њихове фирме из целог света и уградити их у клинику у Тиршовој. Е онда сам схватио да имам посла са хохштаплером, и преварантом, објашњава Урошевић зашто се повукао из посла. Он илуструје да је то као када би лекар рекао да зна да лечи пацијента јер је лечио руку некоме у Кини, или лечио нос у Америци, па ће све то да примени на новог пацијента. Урошевић подсећа да се то у уметности назива еклектицизам, али да је у градњи болнице то недопустиво.

Стање у погледу безбедности, хигијене и стерилизације у Тиршовој је на граници злочина. Особље заслужује дивљење што и поред тога збрињава пацијенте

Иако није више ангажован на овом пројекту, Урошевић и даље покушава да укаже на пропусте приликом планирања, па је тражећи од Министарства грађевинарства приступ информацијама од јавног значаја утврдио да значајан део документације недостаје.

- Интересовало ме је да ли су направили функционални програм, и генерални план реконструкције. Изгледа да се у Србији још увек не зна да сваки и најмањи захват у једној здравственој установи мора да буде подређен генералном односно мастер плану који предвиђа комплетни концепт дугорочног развоја те болнице. Тај концепт, тај генерални план је део једне стручне, савесне, квалификоване анализе целокупног здравственог организма Србије где се тачно израчуна која установа које капацитете треба да задовољи и са којом палетом услуга. А они то ништа не знају, закључује Урошевић. Он објашњава да се даље на основу анализе здравствених потреба становништва, али и пратећи демографску слику, са елементима морталитета, морбидитета, прати развој здравственог стања целе нације и њени трендови, па се на основу тога пројектују болнице.

- Али то у Србији нико не ради. Да ли зато што не знају, или зато што тако лакше обмањују и манипулишу, у сваком случају то је злочин према области која им је поверена на управљање, истиче са жаљењем Урошевић. Он додаје и да операциони блок клинике у Тиршовој има четири операционе сале које заузимају између 200 и 250 квадрата, а да би по стандардима такав блок требало да има најмање 600 метара квадратних, те да му није јасно како ће се тај простор санирати без обуставе радова.

- То је немогуће санирати без прекида рада, зато што морају да се испуне основни хигијенски услови. Стање у погледу безбедности, хигијене и стерилизације је на граници злочина. У свакој нормалној држави би требало да буде забрањено да се оперише у таквим условима, а камоли да се поред тога ради санација. Особље заслужује дивљење што и поред тога збрињава пацијенте, али лош пројекат ће довести лечење деце у Београду у много гори положај него што је сада, деца су жртве тога - закључује Урошевић. Он истиче и да изградња нове дечје клинике јесте добра идеја, али да решење за то није добро осмишљено, да са новом локацијом постоји проблем приступа, те да постоји потреба да дечија клиника буде директно повезана са породилиштем јер има важну функцију за децу која су превремено рођена са озбиљнијим здравственим проблемима.

- Постоји много боље, брже и јефтиније решење, али ја нећу да им кажем које је то решење, указује Урошевић, објашњавајући да је у више наврата покушао да сарађује са надлежнима за овај пројекат, али да није желео да учествује у ненаменском трошењу новца.

Уложени милиони, новац се троши, а радови се одлажу

Почетак санације седам великих здравствених установа у Београду најављивао се и одлагао већ неколико пута. Једно од последњих обећања је да ће почетком септембра ове године почети реконструкција Универзитетске дечје клинике у Тиршовој, КБЦ Драгиша Мишовић, Ургентног центра, ГАК Вишеградска, Клинике за неурохирургију КЦС, КБЦ Земун и Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње, у вредности од близу 100 милиона евра, који су обезбеђени из кредита Развојне банке Савета Европе и Европске инвестиционе банке. Оно што није јавно речено, каже Урошевић, јесте да је према том уговору Србија у обавези да уложи 230 милиона евра сопствених средстава за ове радове како би могла да користи средства из кредита.

Са овим обимним радовима се касни, сматра Урошевић, јер извођач пројекта није изабран уз консултацију стручњака, првобитно пројектовани трошкови за пројекат нису могли да покрију све потребе, па су морали да се ангажују спољни сарадници, оформљена је јединица за имплементацију пројеката, унајмљен менаџмент који би требало да врши надзор, што је само извлачило додатни новац из буџета.

У Србији не постоји нико ко се разуме у пројектовање болница

- У Србији не постоји нико ко се разуме у пројектовање болница, ту настаје само скандал као што ће настати у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу. Посао су добили Италијани који се килаве ево до данас. Године 2008. је требало да се почне са радовима, а сада је 2017. година - подсећа Урошевић.

Клиника у Тиршовој је међу седам болница за које је Влада Србије посао израде пројеката поверила Саобраћајном институту ЦИП, без икаквог конкурса, користећи одредбе закона о јавним набавкама, за које Урошевић наглашава да су дискриминаторне и неуставне.

- Избор пројектаната мора да се уради преко јавног архитектонског конкурса, где је врло важно да у жирију буду људи који се разумеју у ту тематику. А они су посао доделили ЦИП-у, без икаквог конкурса, и сада је ЦИП једини ексклузивни извршитељ пројектантских услуга, држећи монопол у здравству иако нема ни једног јединог стручњака који се разуме у пројектовање болница - наглашава он.

Уговор је додељен ЦИП-у на основу одредбе Закона о јавним набавкама која омогућава да, када је инвеститор држава, и има своје јавно предузеће, она може мимо тендера да додели посао том предузећу.

- На основу тога, данас у Србији ниједну болницу не може да ради ниједан приватник, сматра Урошевић, додајући да је онда "закон о јавним набавкама излишан, то је парадокс у који се држава упустила". Он указује и да није јасно по којим параметрима је одређен износ који ће бити исплаћен ЦИП-у, а када је тражио информације о томе од Министарства грађевинарства, добио је одговор да је хонорар одређен "на основу понуде тржишних вредности за овакву врсту пројекта и стручне понуде коју је прихватило координационо тело".

На опште прихваћен став да Србија нема довољно новца да осавремени здравствене установе, Урошевић одговора да "колико год да су мале паре, оне се злоупотребљавају, не улажу се на прави начин". Он додаје и да надлежни треба да прихвате да немамо новца да у болницама правимо луксуз али да треба боље да располажу са оним што имају.

- Колико год да има мало пара, то је све покрадено, не користи се наменски, домаћински, зато што се расипа, нико није одговоран. Да ли из незнања или из опакости, а не зна се шта је горе. Друго, постоји начин на који треба да се приђе решавању српског здравства, али то подразумева политичку вољу, поручује Урошевић.

Болнице се граде као да лекар оперише без података о пацијенту

"Функционални програм треба тачно да дефинише пут амбулантних, спољних, унутрашњих пацијената, особља, логистику робе и потрошног материјала, систем чишћења, снабдевање храном, и медицински програм са палетом услуга. Зависно од потреба, ради се прогноза броја пацијента и у складу са тим потребан број третмана - на основу тога ће се одредити оптимална површина болнице - то у Србији не раде и то је злочин!", узвикује већ љутито Урошевић. Он додаје да је то исто као када би лекар ушао у хируршку салу без дијагнозе и клиничке слике пацијента и почео да га оперише. Уз функционални програм, наглашава Урошевић, мора да постоји и архитектонски програм који садржи све просторије са спецификацијом њихових корисних површина, функција и њихова тачна локација у оквиру болнице, а у Србији, према његовој оцени, нико и не зна шта је то.

Амбуланте запостављене, зато је Тиршова преоптерећена

Посебна тема коју треба разрадити јесте дефинисање примарне, секундарне и терцијарне здравствене неге, сматра Урошевић. Он истиче да је амбулантно збрињавање у Србији потпуно занемарено, што се осликава на примеру клинике у Тиршовој, чији су капацитети оптерећени због недостатка адекватне здравствене неге у другим установама. "Треба развијати примарну негу, амбуланта и превентива су у Србији потпуно заборављене, јер се тиме баве нестручни људи. Зато сви којима су деца болесна из целе Србије иду у Тиршову. Тиршова није адреса за збрињавање амбулантних и једноставнијих обољења, то треба прво да реше болнице које имају педијатријско одељење па онда у Тиршову за специјалне и најтеже случајеве, али они то нису разрадили", примећује Урошевић.

(Данас)