Мирјана Бобић Мојсиловић: Афере и мотиви

АФЕРА пиштољ, која ових дана потреса српску политичку сцену, у чијем средишту је заштитник грађана Саша Јанковић, има многоструко веће последице него што је било ко очекивао. Иако је афера лансирана да буде још једна од многих медијских коски за глодање, у тренутку док и сам премијер Александар Вучић ових дана, не без емпатије, признаје да су се грађани "уморили од стрпљења", и док званичници ЕУ марширајући стижу у Србију са новим захтевима у погледу брзометног завршавања посла око признавања Косова, док се, дакле, "умор од стрпљења" види свуда и на сваком кораку, док из Брисела инсистирају да Тачи дође у Београд са обрисаном оптужницом, ствар са омбудсманом и његовом "малом мрачном тајном" отргла се контроли. Грађани су почели да потписују подршку омбудсману, а теза да свако једнога дана може бити на исти начин медијски масакриран, главна је тема на јавној сцени. Или, као што је неко рекао, "У Србији грађани штите заштитника грађана".

Демократска странка направила је митинг у центру Београда, бројни људи позивају на скидање мрака у Србији, а друштвене мреже и понеке новине препуне су коментара о блату кроз које се ваља наш заштитник грађана. Да ствар буде још луђа, на захтев Родољуба Шабића, повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, МУП је на свом сајту објавио додатну документацију из увиђаја о случају "Пиштољ", па је тако сваки грађанин Србије добио прилику да постане сам свој мајстор у области балистике.

Иза ове приче, међутим, видљиво је нешто друго. А то је да је политика много прљава работа, те да "жеђ за истином", иза које се крију они коју су кампању изнебуха и покренули, није мотив ове афере. Заштитник грађана добија отварање досијеа као казну за политичко деловање. Чак и летимични преглед штампе у последњих недељу дана довољан је да се разуман човек запита: ако је тачно, као што су објавиле новине, да је породица младића који је пре 22 године извршио самоубиство у стану Саше Јанковића, и његовим пиштољем, прошле године писала премијеру Вучићу, тражећи да се обнови истрага о наводном самоубиству њиховог сина, и да нису добили никакав одговор, онда морамо да се запитамо зашто је афера пласирана сада, а не прошле године? Да ли је то зато што је пролеће 2015. пролеће истине, док је пролеће 2014. било пролеће у коме та истина није била неопходна? И како је могуће да поједини таблоиди данима објављују да Јанковић није имао дозволу за пиштољ, да би се касније испоставило да је то лаж? Сличних питања, на која се одговори сами намећу, много је, и не само у овом случају.

Иако је ова афера требало да послужи да се дискредитује заштитник грађана који се замерио властима, испоставило се да су дискредитовани и медији, и полиција, и тужилаштво, те да те три гране "независности" везују коње где им газда каже.

То је Србија, земља у којој се за откривање "истине" о пиштољу Саше Јанковића и трагедији у његовом стану од пре 22 године највише боре они који су дали фантастичан допринос у заташкавању других "самоубистава" и несрећних случајева. Али, истине ради, треба рећи и да је Србија, такође, земља у којој се против ове хајке најжешће боре и они који су без пардона учествовали у неким другим хајкама!

Другим речима, свако може бити мета таблоида у земљи као што је Србија. У земљи у којој ништа осим медијске бруке не успева тако добро и тако преко ноћи. У земљи велике моралне релативности, у правилима јавне сцене на којој је баш све дозвољено, и корисно, само ако доноси рејтинг. Свеједно да ли мислите на ријалити "Парове" или на ријалити политику. Истина увек може да сачека погодан тренутак.

Са друге стране, јавно мњење је, хтело - не хтело, стављено у улогу пресудитеља. Подметање појединих таблоида да је заштитник грађана прљав човек и да је можда и умешан у то самоубиство, говори о овој Србији много лоше. А то је, између осталог, да је Србија препуна тајни, да је и сама, такорећи, једна велика тајна, а да је уцена доминантан политички метод, који увек даје жељене резултате.

На нашем путу ка Евопи, и отварањем фамозних поглавља, све су веће шансе да ће неко отворити још неке тајне.

(Вечерње новости)