четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Мирјана Бобић-Мојсиловић: Тешка времена
Хроника

Мирјана Бобић-Мојсиловић: Тешка времена

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 05. јул 2015.

КАД се све сабере и одузме, имамо ми много разлога да будемо задовољни, као држава, као друштво и, наравно, као појединци.

Прво и прво, сада је сасвим јасно да нас са нашег пута ка Европи нико неће скренути. Друго, једнога дана, кад уђемо у Европску унију, нико одатле неће више моћи да нас избаци. Погледајмо, само, како Европа чврсто држи Грчку у свом загрљају! А што се тиче Грчке, некако се испоставило да нам је, у овим тешким данима у којима смо, и у још тежим данима који су пред нама, Грчка добродошла, као пример за поређење.

Негативни имиџ који ових дана Грчка има у свету, због невраћеног дуга, некако је успео да засени негативни имиџ који је дуго био резервисан за Србију - Британска декларација о Сребреници, у чијем писању је надахнуто учествовала и Анђелина Жоли, и због које је вршен огроман притисак на Србију, овде је очигледно мање узбуркавала страсти, него могућност да амбасадори САД или Велике Британије у својим бројним наступима у српским медијима, приговоре нешто Србији око њене решености да са правог пута не скрене.

Док Грчка грца у економском колапсу, а светске медије преплављују слике које неодољиво подсећају на Србију деведесетих, док се не без извесног осветничког сладострашћа у западним медијима пласирају вести о стотинама хиљада туриста који у агонији беже из земље хаоса, док грчке плаже наводно остају пусте, а грчки пензионери, гладни жедни и очајни плачу пред замандаљеним вратима грчких банака, у Србији је сасвим друга ситуација.

У Србији, банке раде. Људи опуштено гледају Малдиве и друге програме и, бар судећи према реакцијама гледалаца који се јављају у програме уживо, много нам је добро. Некада, у време деведесетих, када нам је било много лоше, у Дневнику РТС редовно су биле емитоване анкете - скупљани су случајни пролазници који су давали подршку напорима председника и владе. Узгред, један ондашњи случајни пролазник из анкете ТВ Дневника, постао је после и нека врста славне личности, али тада је политички маркетинг био на врло ниском нивоу. Сада тако нешто не постоји.

Сада се људи јављају директно у телевизијске емисије и имају пуно право да слободно кажу свима, па чак и Премијеру, како им је, како се осећају, а могу чак и да му поставе питање. У једној таквој емисији пре неко вече, неколико пензионера из различитих крајева Србије (мора се признати да је била срећа што су позиви одражавали и географску, то јест регионалну заступљеност целе територије) спонтано су у директном јављању изјављивали да су захвални премијеру што им је смањио пензије. Да су срећни што живе у оваквој земљи и да су свесни да је све ово што се догађа у ствари нека врста оставштине за будућност.

Шта рећи него да су пензионери наша највећа нада. За разлику од грчких пензионера који незахвално драме због тога што у једном цугу могу да подигну само по 120 евра, српски пензионери су срећни кад нешто за своју земљу могу и да дају. Наши пензионери разумеју поскупљења струје и пореза, и не само да разумеју, него су и захвални што Србија није Грчка. Са друге стране, испоставља се да је и премијер захвалан што има такве грађане. У Титовој Југославији, некако је све било окренуто ка младости, Тито је говорио да су "дјеца наше највеће благо" и да земља која има такву омладину нема око чега да се брине, док данас Премијер Србије не без поноса може да изјави да земља која има такве пензионере има будућност.

Поготово кад се баци поглед на грчке пензионере који немају ни мало не свести о будућности, него су се ухватили за садашњост као ненормални.

А што се тиче садашњости, Србија, у односу на Грчку може да се похвали пуним рафовима у продавницама, отвореним банкама, отвореним бензинским пумпама, мирним улицама, и протести отпуштених радника који "летују" испред својих предузећа су мирни и цивилизовани. Такође, Србија може да се похвали и чињеницом да је постала земља од врхунског поверења великих сила - да није тако не би се у Србију свакога дана сливало по неколико хиљада избеглица из Авганистана, Сирије, Сомалије - који главом без обзира желе да се што пре из Грчке домогну Србије. Има ли већег признања Србији? Има ли већих доказа да Европа рачуна на Србију, исто колико и Србија рачуна на Европу?

Српски медији, који су оличење расположења народа, на време су уочили да грчки сценарио нама не може да се деси, јер Србији не пада на памет да се хазардерски понаша што се тиче ЕУ, а што се тиче тешких одлука и тешких времена које је најавио наш премијер, не треба много да се бринемо:

Тешка времена се овде лако заборављају.

(Вечерње новости)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер