Mirjana Bobić-Mojsilović: Ili ćemo voleti Evropu, ili nas neće biti

Ljubav i mržnja se uzajamno podstiču - srpske političke podele dovele su do ludila u kome se stepen ljubavi meri recipročnom količinom mržnje

Govor mržnje ispostavio se kao glavna tema protekle nedelje, a sve zbog jadnih antisemitskih izjava dvoje učesnika jednog TV rijalitija. Naravno da antisemitizam treba osuditi, kao i svaku drugu mržnju prema bilo kom narodu, ali licemerstvo naše javne scene fantastično se vidi baš na ovom primeru. Mesecima upravo u ovoj kolumni pišem o rijaliti programima kao bastardnom obliku TV zabave i mentalne manipulacije u kojima je mržnja i agresija ispostavljena kao ključni pledoaje za podizanje rejtinga - i niko ne reaguje. Rijaliti programi ne samo da počivaju na univerzalnoj mržnji prema čoveku, nego uz to gaje i mržnju kao dramaturški faktor, bez koga nema zabave. Mržnja, pomešana sa pažljivo selektiranim primitivizmom, rađa i ovakve ekscese.

Reakcije čitalaca po internet izdanjima novina su ovih dana prepune gneva, uglavnom sa tezom da se ovde mržnja prema Srbima toleriše, da je jedino ona dozvoljena, a da je svaka druga mržnja kritikovana, čak i sankcionisana. Slučaj iz rijalitija otvorio je našu crnu kutiju strasti. U zemlji u kojoj zvanična propaganda toliko promoviše ljubav, govor mržnje i govor o mržnji, koji su preplavili javnu scenu, samo su prividno paradoksalni.

O čemu, dakle, govorimo, kad govorimo o ljubavi? Pada mi na pamet kako je Mira Marković u svojim tekstovima u „Dugi“ promovisala sveopštu ljubav - prema ljudima, bubama, cveću, proleću, Moravi i svom mužu. Znamo kako je ta napisana ljubav izgledala u stvarnosti. S druge strane, oni koji su najviše penili protiv govora mržnje (a sama sintagma postala je gotovo univerzalna i sveobuhvatna etiketa za eliminisanje političkih protivnika) isijavali su i isijavaju i danas nepojamnu mržnju prema svima koji se ne uklapaju u koncept „nove osećajnosti“. Ljubav i mržnja se tako uzajamno podstiču - srpske političke podele dovele su do ludila u kome se stepen ljubavi meri recipročnom količinom mržnje. (Pogledajte, uostalom, i Hrvatsku, Kosovo, Bosnu itd.) Voleti Srbiju u jednom trenutku je značilo - isto toliko mrzeti druge. Voleti svet značilo je mrzeti Srbiju. Srbija je, i to je činjenica, osetila na svojoj koži šta znači govor mržnje - u krajnjoj liniji da li se besomučna kampanja koja se u devedesetim vodila protiv Srbije može nazvati govorom ljubavi? Teško. Ali, to nas ne opravdava. U krajnoj liniji, i na našim fudbalskim utakmicama, na tribinama imamo govor mržnje i potencijalni „građanski rat“ među navijačima.

Da i ne govorimo koliko je mržnja poželjna na lokalnoj političkoj sceni. Ima li tu ikakve vidljive i suštinske razlike između ponašanja političara u skupštinskom „Dvoru“ od ponašanja učesnika u rijaliti programima? Kao i u rijalitiju, tako i u politici - ljubav je dosadna, zar ne?

Jedno što Veliki Brat zabranjuje jeste sama reč mržnja. Mržnja je dozvoljena ako nije spomenuta, to jest može se rečima ljubavi govoriti o mržnji, zar ne? Pogledajte kako ta ljubav izgleda na međunarodnom planu. Reč mržnja se ne pominje, zabranjena je u civilizovanom svetu. Toliko ima razloga da se voli - da se u ime te ljubavi - prema demokratiji, ljudskim pravima, novcu, nafti, dominaciji, vlastitim interesima, tolike zemlje sravnjuju sa zemljom. Ljubav je, otuda, ono što ovaj svet vodi napred. U to ime, moramo, kako nam poručuje državna propaganda, da volimo Evropu, kao što je ona volela nas, pa možda još i više? Ili, da stvar izvedemo do krajnjih granica - danas ljubav nema alternativu. Ili ćemo voleti Evropu, ili nas neće biti.

Govor mržnje jeste dominantni oblik komunikacije na našoj javnoj sceni već skoro dvadesetak godina. Rijaliti programi samo su omogućili razlivanje tog verbalnog i mentalnog otpada na široj skali.

Nemojmo da se zavaravamo - Miloš Bojanić, Maja Nikolić, Firči i ostali i jesu ponovo dovedeni u rijaliti program zato što su pokazali kako umeju ne samo spektakularno da mrze, nego i da promovišu koncept „Ružni, prljavi, zli“. Pomenuti antisemitski ispad samo je delić tog mozaika.

(Novosti)