четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Мирјана Бобић-Мојсиловић: Депортовање у ЕУ
Хроника

Мирјана Бобић-Мојсиловић: Депортовање у ЕУ

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 11. децембар 2011.

Девети децембар испоставио се као тужан дан за Србију, не само зато што ни овог пута нисмо прошли ни у девети круг пакла новокоминтерновске творевине која се зове Европска унија. Испоставило се да је то црн дан за нас јер нам спаса нема, иако смо, као што је то лепо објаснио председник наше одбачене државе, урадили све што је од нас тражено. Скоро све. Придруживали смо се како знамо и умемо, вежбали смо за слет, обожавали смо Великог брата и Фарму, заклињали се да са правог пута нећемо скренути, кад год је требало - проглашавали смо пандемију, пелцовали смо децу и забранили пушење. Мантрали смо да у тунелу усред мрака сија много петокрака, зарицали се на вечну љубав Европи и пуштали да нам земљу воде намрштени емисари из Брисела. Од ђубрета, до културе, све је било по "пе-есу", а толика количина истинске политичке коректности каква је доминирала нашом јавном сценом тешко да је постојала и у време ИБ. И, нисмо прошли. Ипак, и даље волимо Немачку, као што је она одувек волела нас. Можда је требало да и ми пропевамо "Данке Дојчланд"? Или је можда баш сада тренутак за ту дивну и родољубиву песму? Неки наши политичари као да нам баш то поручују - ко воли Србију има то да пева. Ко не слуша песму, слушаће Олују?

Изгледа да смо пали на поправни не само зато што нисмо још увек лепо признали независну државу Косово, него и зато што нисмо похапсили и испоручили у Хаг јатаке Горана Хаџића и Ратка Младића, као и што нисмо похапсили Србе који безобразно постављају барикаде на северу Косова. Али Србија је толико хапсила последњих дана, ма нема кога није ухапсила - и криминалне групе, и појединце, па чак и двојицу из телефоније који су примали мито! Толико хапшења, а тако мали учинак! Да смо ухапсили премијера, као Хрвати, можда би нам ишло боље? Џаба је Божидар Ђелић поднео оставку - што то није урадио пре овог историјског датума - можда би његова жртва тада имала неког смисла? Пошто се данас сви убише да нам објасне да услов за Европу није био признавање Косова, онда нека нам бар лепо кажу да нас нису прихватили због геј параде.

Како год да је, очигледно је да је кец из владања који је Србија поново добила послужио опозицији да тражи расписивање избора. И, сви помињу хапшење Санадера, и корупцију, али нико не помиње како би решио питање притисака око Косова. Оно што је јасно као дан јесте да нико нема представу о томе како разрешити ову мрачну српску причу која, ко год да узме да је дописује, не може да има срећан крај. Нико, осим можда Чеде Јовановића, који је у својој првој изјави, ни пет ни шест, лепо рекао да "ако Борис Тадић не жели да буде помињан као Вук Бранковић у 27. веку, нека се лепо склони". Да ли то значи да је себе препоручио за ту митску улогу, или је само био понесен епском шансом, више није ни битно.

Иако Ненад Чанак целу ову ситуацију описује као "победу проевропских снага" (?!), а Драган Тодоровић као пропаст проевропске политике, оно што је очигледно јесте да је у овом тренутку освајање власти једино што истински окупира овдашње политичаре - сви се надају да ће из неког разлога та Европа изабрати овога пута баш њих да нас поведу у нових двадесет година самоће.

Можда се онај надувани евроентузијазам полако топио у последњих годину-две, а евроскептици су далеко гласнији у Европи него у јадној Србији, па ипак, нека врста благог очаја надвила се поново над нас. Између осталог, и зато што је и врапцима на грани јасно да се мрцварење Србије наставља, као и да су сви принципи на којима почива Европа погажени баш у нашем случају. Али, можда нас, више од свега (чак више и од идеје да признавање Косова на овај или онај начин није више ни питање времена - него језгровитости маркетиншког слогана), онеспокојава чињеница да смо на путу без повратка.

Ми ћемо ући у Европу.

Тачније, бићемо депортовани.

(Вечерње новости)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер