Miomir Petrović: Nudim dr Konu naobrazbu iz obraćanja u medijima i biranja reči; Krizni štab improvizuje i govori kontradiktorne stvari od početka

Pisac Miomir Petrović izjavio je u Novom danu TV N1 da je narativ u vezi sa pandemijom koronavirusa u Evropi, uključujući i Srbiju, takav da stvara dodatnu dozu konfuzije. Kriznom štabu je zamerio kontradiktornost u medijskim nastupima i to što se medicinski deo tog tela povlači pred političkim.

Petrović je veći deo pandemije koronavirusa proveo u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde je radio kao profesor na jednom univerzitetu. U toj zemlji je narativ u vezi sa koronavirusom, kako je istakao, potpuno drugačiji u odnosu na Evropu.

„Dok se insistira u Evropi svakodnevno na nekakvom neprestanom pojačvanju tenzije (…) u Emiratima se insistira na broju izlečenih, vakcinaciji, broju vakcinisinah, o hiljadama punktova za testiranje i testiranju. Ja sam radio na državnom univerzitetu, testiran sam jednom u dve nedelje“, naveo je.

U Evropi se, s druge strane, kako je primetio, stvara dodatna konfuzija i ta „sfera zbunjenosti“ izjednačila je Srbiju sa svetom.

Krizni štab improvizuje i govori kontradiktorne stvari od početka

Petrović je rekao da je njegov odnos prema epidemiju u Srbiji sublimiran u onome što radi Krizni štab, i da je ono što je njemu važno, budući da nije iz medicinske struke, način obraćanja javnosti.

„Nudim se za neki TV duel sa dr Konom, upravo zato što ja nisam iz struke, sa sledećem podnaslovom – da mu ponudim naobrazbu iz naratologije, obraćanja u medijima i biranja reči“, poručio je Petrović.

Posebno je kritikovao Konov odgovor na nastup dr Dejana Žujovića i dr Radeta Panića u emisji „360 stepeni“ na TV N1.

„Jedna seda glava histeriše nakon nastupa dr Žujovića, a improvizuje i govori kontradiktorne stvari od početka“, kazao je Petrović.

Dodao je i da Krizni štab ili funkcioniše ili ne funkcioniše, i da mu smeta što se medicnski deo tog tela povlači pred političkim. Kazao je da medicinski deo Kriznog štaba ne treba da predlaže mere, već da u potpunosti stoji iza njih, i da ako one ne budu prihvaćene, kovertira svoje ostavke.

Bojim se da bez vakcine nećemo moći ni u autobus

Osvrnuo se i na vakcinaciju protiv koronavirusa, ističući da će biti interesantno videti da li ćemo u budućnosti moći da uđemo u restoran ili autobus ako ne budemo imali vakcinalni karton.

Boji se, kako je dodao, da ćemo, iako nam je ponuđena mogućnost izbora, morati da se vakcinišemo da bismo imali normalan život.

„Mislim da ćemo na kraju svi mi primiti Fajzerovu vakcinu ili, kao što se latentno najavljuje, nećemo moći da putujemo u Zapadnu Evropu“, kazao je Petrović ističući da to ne znači da se protivi vakcinaciju.

Možda će uskoro oporezovati i male bebe

Petrović je prokomentarisao i protest frilensera, i podvukao da niko ne poriče da porez mora da se plati, ali da se nameti ne mogu naplaćivati retroaktivno.

„Možda će oporezovati male bebe uskoro, ili odrasle ljude retroaktivno koji su kao mali koristili cucle, pa su sada cucle akcizna roba“, konstatovao je ironično.

Podsetio je i da je Srbija 2001. oporezovala knjigu istom stopom kao i žvakaće gume, što druge istočnoevropske zemlje, poput Češke ili Poljske, nisu uradile tokom tranzicije, jer su smatrale da je kultura nešto drugo.

Situacija u Sjedinjenim Državama liči na teatar

Petrović je rekao i da ga tenzije u Sjedinjenim Državama uoči inauguracije novoizabranog predsednika DŽao Bajdena, podsećaju na teatar.

Istakao je da nije veliki pobornik Trampa, ali da je još manje pobornik Bajdena i Demokratske stranke, te da iako verovatno nikada neće imati dokaze za to, ne isključuje mogućnost da je nerede na Kapitolu izazvala suprotna strana kako bi pojačala negativnu sluku o Trampu.

„Amerika ima dovoljno svojih problema, i shvata da je malo besmiselno da deli savete nama drugima kad ima mnogo đubreta u svom dvorištu“, poručio je.

Petrović je predstavio i svoju novu knjigu „Šumski čopor“ – diptih romana „Pankretion“ i drame „Čopor“ – koja, kako je rekao, pokazuje da se gotovo ništa u našoj sredini nije promenilo u odnosu na 1998. godinu kada su ta dela nastala.

(N1)