Министарство просвете: Радна група ће утврдити да ли уџбеник историје за 3. разред гимназије обилује "негативним стереотипима о суседним народима"

 Министарство просвете, науке и технолошког развоја ће оформити радну групу која ће анализирати уџбеник за историју професора Радоша Љушића.

Пајић је за Тањуг рекао да це министарство предузети мере да се испитају наводи о негативном контексту удзбеника за трећи разред гимназије и нађе право решење, напомињући да је спорна Љушићева књига објављена још 2007.године.

Помоћник министра просвете подсећа да стручна јавност до данас није изразила озбиљне примедбе на овај уџбеник, јер би у том случају, како је навео, министарство просвете дало своје мишљење и формирало Комисију која би утврдила да ли су стереотипи који се помињу нешто што не треба да се нађе у уџбенику.

"Министарство на цијем је челу министар Шарчевић први пут долази до оваквог сазнања и ми ћемо предузети мере из своје надлежности да се анализира уџбеник и донесу праве одлуке", најавио је Пајић.

Књига Радоша Љушића доспела је у жижу јавности након текста објављеног у дневном листу "Блиц" у којем његов колега, Александар Р.Милетић, наводи да "удзбеник обилује стереотипима и непримереним садрзајима о суседним дрзавама и мањинама у Србији".

Тим поводом огласила се и ЛСВ која је јавно позвала министра просвете Младена Шарчевића "да без одлагања повуче књигу из употребе".

На питање Тањуга да ли је за тај корак довољан позив партије ЛСВ и када ће када це министарство оформити радну групу која ће анализирати удзбеник, Пајић је рекао да "за то постоје одређене процедуре, као и да ће министарство реаговати на уочен проблем и дати одређене закључке.

"Министарству је најважније да уџбеници буду адекватни за ученике основних и средњих школа. Ми ћемо реаговати и анализирати да ли у овом уџбенику постоје непримерене ствари за ученике тог узраста и предузети мере из своје надлежности", рекао је Пајић.

За Љушићев уџбеник, који се користи од 2007.године, историчар Милетић у својој анализи каже да је "оптерећен негативним стереотипима и увредљивим констатацијама о несрпским етничким заједницама, као и да се таква учесталост етничких дисквалификација и увреда не налази ни у уџбеницима историје из Милошевићевог времена".

Он је у тексту као стереотипе и непримерени садржај истакао изразе као што су "шиптарски феудалци", којима Љушић назива Албанце, као и "конвертити" или "потурчењаци" којима квалификује данашшње Бошшњаке муслиманске вероисповести.

Милетић износи примедбе и на Љушићево писање о Црногорцима за које каже "да су се клели у Православље, Русију и Србију, али никада искрено, већ према потребама".

Иначе, ово није први пут да један уџбеник из историје постане предмет јавне расправе. Удзбеник за шести разред основне сколе, чији је аутор историчар Раде Михаљчић повучен је на дораду 2015. године после примедби које је изнео патријарх Иринеј.

Радна група историчара тада је утврдила да су оправдане примедбе о употреби назива "Македонски Словени", и "Македонска држжава", као и примедба о пореклу Албанаца, које аутор убрајао у староседеоце Балканског полуострва, после чега су спорни изрази избачени из уџбеника.

Упитан да ли је због овог и сличних примера треба спровести ревизију постојећих уџбеника за гимназије и средње школе, Пајић је најавио да ће министарство ускоро припремити Закон о уџбеницима "који ће покушати да реши и ову проблематику".

Он је објаснио да су у основној школи много већи тиражи уџбеника и да су зато издавачи и писци уџбеника више заинтересовани за ту област.

"У области средњег и стручног образовања има много образовних профила и ту су тиражи много мањи, па зато имамо уџбенике који су стари и по неколико деценија, а издавачи не виде економски интерес у објављивању нових уџбеника. Министарство ту треба да реагује и пронађе адекватно решење", истакао је Пајић.

Министарство просвете, како је рекао, нема евиденцију о томе који су уџбеници најзаступљенији у средњим школама, па тако ни у којим гимназијама се користи Љушићев уџбеник.

"Када је дозвољено да више издавачких кућа конкурише са уџбеницима, школама, односно наставницима, остављено је да одлуче који су уџбеници адекватни за ученике тих школа", навео је Пајић.

Према закону о образовању свако физичко или правно лице има могућност да од министарства просвете затражи да се одређени уџбеник повуче из употребе.

Такође, закон предвиђа три ситуације у којима се уџбеник повлачи из употребе: ако није објављен у складу са одобреним рукописом, односно ако је издавач мењао текст након одобравања, затим у случју повреде ауторских права, односно ако се установи да је плагиран садржај.

У трећем случаја повлачи се ако издавач није обезбедио довољан број примерака уџбеника за потребе школе.

(Б92-Танјуг)