Министарство финансија: Јавни дуг Србије на крају маја 2018. порастао на 24,1 милијарду евра, што је 59,9 одсто БДП

 Јавни дуг Србије на крају маја ове године износио је 24,1 милијарду евра, што је 59,9 одсто бруто домаћег производа (БДП), објавило је Министарство финансија.

Јавни дуг Србије је на крају 2017. године био 23,2 милијарде евра, што је износило 61,5 одсто БДП-а.

У децембру 2016. године јавни дуг био је око 24,8 милијарди евра, односно 71,9 одсто БДП-а. На крају 2015. године јавни дуг је такође износио око 24,8 милијарде евра, односно 74,7 одсто БДП-а у тој години.

Јавни дуг Србије је на крају 2014. године износио 22,76 милијарди евра, односно 70,4 одсто БДП-а, док је на крају 2013. године био 20,14 милијарди евра, са учешћем од 59,6 одсто у БДП-у.

Крајем 2000. године јавни дуг Србије је био 14,17 милијарди евра или 201,2 одсто БДП-а, а најнижи износ јавног дуга био је 2008. године када је износио 8,78 милијарди евра или 28,3 одсто БДП-а.

Законом о буџетском систему учешће јавног дуга у БДП-у ограничено је на 45 одсто. 

Фијат и Железара и даље највећи извозници

Вредност извоза 15 највећих извозника у Србији у првој половини ове годне била је 2,3 милијарде евра, а највећи извозници су компаније Фијат Крајслер аутомобили (ФЦА) Србија, чији је извоз био 471,4 милиона евра, и ХБИС група, власник смедеревске Железаре, са извозом од 403,4 милиона евра, објавило је Министарство финансија.

Извоз смедеревске железаре је био већи 44 одсто, односно 123,3 милиона евра, него у истом периоду прошле године. Тигар тајерс из Пирота је на трећој позицији са извозом од 190,8 милион евра. Следе Нафтна индустрија Србије са 190,2 милиона евра извоза, Роберт Бош из Београда са 127,2 милиона евра, Тетра пак из Београда са 106,9 милион евра, Петрохемија из Панчева са извозом од 103,2 милион евра, Грундфос из Индјије са 100 милиона евра, Хемофарм из Вршца са 90,5 милиона евра.

На том списку су РТБ Бор са 88,4 милиона евра, Леони из Прокупља са 86,1 милион евра извоза, Јура корпорација из Раче са 83,9 милиона евра, Хенкел са 80,2 милиона евра, Горење са 73,3 милиона евра и Делфти пакард из Новог Сада са извозом од 59,4 милиона евра.

Суфицит буџета Србије на крају маја 8,8 милијарди динара

Суфицит буџета Србије је од 1. јанура ове године до краја маја износио је 8,8 милијарди динара, јер су приходи били 445,7 милијарди, а расходи 436,9 милијарди, објавило је Министарство финансија. 

У мају је суфицит републичког буџета износио 2,2 милијарде динара. Приходи су наплаћени у износу од 87,9 милијарди динара, од чега су порески приходи износили 76,3 милијарди динара. 

Највећи део пореских прихода односи се на уплату пореза на додату вредност (ПДВ) у износу од 38,7 милијарди динара и акциза у износу од 20,5 милијарди динара. 

Непорески приходи остварени су у износу од 11,2 милијарде динара, од чега се 1,8 милијарди динара односи на приход по основу премије за емитовање хартија од вредности. Прилив донација је износио 0,4 милијарде динара. 

Расходи су извршени у износу 85,6 милијарди динара, а највећи су за плате запослених 21,5 милијарди динара. 

Трансфери основним организацијама социјалног осигурања, ПИО Фонду, РФЗО, НСЗ и Фонду за социјално осигурање војних осигураника (СОВО) износили су 16,1 милијарда динара. 

Веће пољопривредне субвенције и исплата подстицајних средстава за рециклажну индустрију допринели су високом износу субвенција. 

На нивоу опште државе у првих пет месеци забележен је фискални суфицит у износу од 9,3 милијарде динара и примарни фискални суфицит у износу од 66 милијарди динара. 

Збирни суфицит локалних самоуправа (општина и градова) износи 8,1 милијарду динара, а АП Војводина је остварила суфицит од 2,7 милијарди динара. 

Фондови обавезног социјалног осигурања су на крају маја у дефициту од 9,2 милијарде динара. ПИО фонд тренутно бележи дефицит од 7,9 милијарди динара, РФЗО од 2,2 милијарде динара, који је финансиран пренетим средствима из претходне године. 

Национална служба за запошљавање је у суфициту од 0,9 милијарди динара, док је буџет Фонда СОВО у балансу. 

Државна предузећа надлежна за одржавање и изградњу путева, Путеви Србије и Коридори Србије су у дефициту од 1,1 милијарди динара.

(Бета)