Министарство финансија и НБС: Кредитни рејтинг Србије повећан, а однос јавног дуга и БДП-а стабилан; за позитивни тренд заслужни Владин програм фискалне консолидације и стране инвестиције

Агенције за оцену кредитног рејтинга "Фитч рејтингс" и "Стандард енд Пур" повећале су кредитни рејтинг Србије на ниво "ББ" са нивоа "ББ-", уз стабилне изгледе за унапређење кредитног рејтинга, саопштено је из Министарства финансија и Народне банке Србије.

Како се наводи, повећање оцене кредитног рејтинга Србије одраз је унапређења јавних финансија, које подржава и фискални резултат и додаје да се очекује да ће Влада Србије наставити са спровођењем програма фискалне консолидације и структурних реформи и у периоду од 2018. до 2019. године.

Основни покретачи позитивног тренда су фискална консолидација која ће довести до даљег смањења односа јавног дуга и БДП-а, континуирано смањење нето спољне задужености и стабилан прилив страних директних инвестиција.

Отварање нових поглавља у преговорима за приступање ЕУ и успешан завршетак аранжмана из предострожности, као и даља сарадња са Међународним монетарним фондом биће, како се оцењује, важни чиниоци за даље унапређење кредитног рејтинга Србије.

Дефицит текућег рачуна (процењен на просечних 4,3 одсто БДП у периоду од 2017. до 2019. године) у потпуности ће бити покривен нето страним инвестицијама, додаје се у саопштењу.

Кекић: Привредни раст изостао, али има оптимизма за 2018.

Повећање оцене кредитног рејтинга Србије агенције Фич Рејтингс је позитиван сигнал за инвеститоре, али ипак нису сви индикатори позитивни и перформанске српске привреде су ове године биле лоше, оценио је за телевизију Н1 Лаза Кекић, аналитичар британског часописа "Економист". Додао је да су прогнозе за 2018. ипак оптимистичне.

"Повећање рејтинга је разумљиво јер они придају велики значај макроекономској равнотежи која је постигнута, фискална консолидација, смањење јавног дуга, инфлација је ниска и то је одраз тога. Али треба скренути пажњу да нису сви индикатори позитивни. Још увек да изостаје привредни раст, иако постоји нада да ће доћи до убрзања следеће године, али перформансе су ове године биле изузетно лоше", казао је Кекић.

Он је рекао да Србија има једну од најнижих стопа раста на свету и да је спољнотрговински дефицит доста висок, па то треба обазриво гледати.

"Али да не критикујемо много, то је ипак позитивна вест, многи инвеститиори гледају тај рејтинг и приступ тржишту ће бити олакшан и по нижим каматним стопама у односу на тај повољнији рејтинг", рекао је.

"Стопа раста ове године сигурно је испод два, што је изузетно скромно, иако су постојале и неке објективне околности. За следећу годину су се и Влада и ММФ сложили да ће бити 3,5 осто, има озбиљних процена да је и више могуће, основна је фискална консолидација која је омогућила повећање пензија и плата, то ће да поспеши тражњу", каже Кекић.

Следеће године изазови су највећи у погледу економије, постоји разлога за оптимизам. Он очекује повољне екстерне околности и верује да ће стање у пољопривреди вероватно бити боље јер "након две тешке године, обично не буде три заредом".

"Има основа за оптимизам, иако је динар оснажио што ће отежати извоз, а има и политичких ризика у свету који би могли да се негативно одразе на привреде западне Европе који су главни потражиоци привреде Србије, и то би могло да има утицаја на Србији", закључио је гост Новог дана.

"Перформансе Српске привреде у последњих 10 година нису добре, ни у поређену са окружењем, где је раст око четири одсто, а у Румунији чак седам, док Србија тавори на два одсто, али ипак постоје основе за оптимизам", сматра Кекић.

Он је оценио и да је сасвим у реду да Србија претендује на добре економске односе са многим актерима у свету, и додао да у односу на Русију постоји преосетљивост у целом свету, за коју би он "рекао да је неоснована".

Говорећи о променама у буџету, Кекић је рекао да Влада увек може да се криткује, али да ипак има одређене заслуге за неке реформе. "Пореска политика је један аспект тога", каже.

Србија стреми учлањењу у ЕУ, ту је и хармонизација прописа, значајно је отварање два нова поглавља, једно говори о усклађивању прописа о иностраним привредним односима, то може да има одраза и на односе са Русијом, и могло би бити веома знацајно, оцењује аналитичар Економиста.

(Бета)