субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Министарство финансија: Дефицит буџета у првих шест месеци 2014. године је 116,7 милијарди динара
Хроника

Министарство финансија: Дефицит буџета у првих шест месеци 2014. године је 116,7 милијарди динара

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 25. јул 2014.

БЕОГРАД -Дефицит буџета Србије у првих шест месеци 2014. износио је 116,7 милијарди динара, саопштило је данас Министарство финансија.

Према подацима са сајта Министарства (www.мфин.гов.рс), у јуну је остварен најнижи дефицит буџета од почетка ове године у износу од 2,1 млијарде динара, захваљујући рекордном износу остварених прихода.

Приходи буџета у јуну били су 87,9 милијарди динара, а расходи 90 милијарди динара, у шта нису укључени приходи и расходи индиректних корисника буџета.

Порески приходи износили су 80,6 милијарди динара, што је највиши ниво у 2014. години, док су непорески приходи износили седам милијарди динара.

Наглашено је да је висок ниво прихода остварен захваљујући рекордној уплати акциза, уплати пореза на добит према коначном обрачуну и добром приходу по основу пореза на додату вредност (ПДВ).

Приход од акциза у износу од 25,6 милијарди динара резултат је више фактора.

Како је прецизирано, повећана потрошња горива због пољопривредних радова резултирала је већим приходима по основу акциза на нафтне деривате, док је истовремено део акциза по основу обавеза за мај уплаћен почетком јуна.

Трећи разлог високог прилива по основу акциза је било утврђивање нових износа акциза на дуванске производе у јуну, наводи се на сајту Министарства финансија и подсећа да је уобичајено да се у периоду пре утврђивања нових виших износа акциза повећава обим увоза и производње цигарета, што се одражава на наплату акциза.

Приход по основу пореза на добит износио је 16 милијарди динара.

Подсећа се и на померање рока за уплату пореза на добит по коначном обрачуну с марта на крај јуна, а поред тога и да се ове године порез на добит према годишњем обрачуну први пут уплаћивао по новој стопи од 15 одсто.

ПДВ је наплаћен у износу од 32 милијарди динара чему је највише допринео приход по основу увозног ПДВ.

Раст увоза, последично и приход од ПДВ на увоз, уследио је после поплава које су средином маја захватиле део земље и узроковале мањак понуде домаће робе и сировина. Код непореских прихода, после слабијег прилива прихода у мају као последице поплава, дошло је до повратка на ниво прихода пре маја.

У односу на мај, у јуну су расходи били виши првенствено због већих обавеза по основу куповине роба и услуга, трансфера организацијама обавезног социјалног осигурања (ООСО) и субвенција (највише пољопривредних). С друге стране, мање су буџетске позајмице и капитални издаци.

Највећи део расхода чинили су трансфери ООСО и плате. Трансфери ООСО износили су 24,3 милијарди динара, а највећи део се односио на пензије и износио је 22,6 милијарди динара. На исплату плата запосленима утрошена је 21 милијарда динара.

На нивоу опште државе у периоду јануар - јун забележен је дефицит у износу од 103,8 милијарди динара, при чему су делови централне државе и локалног нивоа власти тренутно у суфициту.

На нивоу локалних самоуправа суфицит је износио 7,9 милијарди динара, код Војводине 3,9 милијарди динара, а код Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) 9,1 милијарди динара.

Истакнуто је да су ти суфицити привременог карактера, јер је на пример, град Београд до краја јуна био у статусу привременог финансирања, Војводина је остварила висок приход по основу пореза на добит, док је висок суфицит код РФЗО последица динамике исплате плата, пошто се у јануару у здравству исплаћује само пола плате.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер