Министар за европске послове Француске: Постоји пут између признавања и нормализације односа Београда и Приштине

Француска је одлучила да директно подржи Србију у процесу европских интеграција, тако што ће јој, кроз недавно потписани Споразум о стратешком партнерству, пружити сву неопходну техничку помоћ на овом путу.

Новоименовани министар за европске послове ове земље Жан Леонети, истиче, у ексклузивном интервјуу за „Новости“, намеру Француске да почне с конкретним акцијама како би помогла Србији. Он, такође, наглашава да признавање Косова није услов за евроинтеграције, али да мора да дође до нормализације у односима, у циљу побољшања живота грађана, укључујући и Србе на Косову.

* Мислите ли да Србија, када су Ратко Младић и Горан Хаџић ухапшени и изручени Трибуналу у Хагу, треба да добије статус кандидата за чланство у ЕУ пре краја ове године, као и датум за почетак претпријемних преговора?

- Желим, пре свега, да поздравим ова хапшења. После Ратка Младића, хапшење Горана Хаџића показује вољу Владе Србије да у потпуности сарађује с међународним судом у Хагу. То је био суштински услов за приближавање Србије Европској унији. Савет министара то треба да узме у обзир када буде разматрао мишљење о кандидатури Србије за чланство у ЕУ, које ће му проследити Европска комисија ове јесени. Имамо поверење у Србију да ће наставити с реформама, како би ишла ка ЕУ.

* Како напредују европске интеграције Србије? Може ли овај процес да се одвија брже?

- Корист од европских интеграција не долази само на основу чланства, већ и од самог процеса проширења. Реформе и напредак који су остварени током овог процеса су сами по себи корисни и припремају земљу да се у најбољим условима придружи ЕУ. Поздрављам акције Србије у том смислу и имам поверења у наставак ових напора. Као што је говорио Лафонтен, нема сврхе журити. Оно што је битно, јесте да напредак Србије у реформама буде одржив.

* Многа питања на западном Балкану нису решена, као, на пример, односи у БиХ. Да ли би, евентуално, могло да се пронађе заједничко решење за све ове проблеме?

- Помирење унутар држава, као и између њих, дуг је и напоран процес. Дужност је свих, а нарочито политичких руководилаца у региону, да учине све да би се то постигло. Радујем се оствареној динамици током последњих месеци, нарочито при помирењу Србије и Хрватске. Међународна заједница, посебно ЕУ, подстиче политичке лидере у БиХ да земљу врате на пут реформи и приближавања ЕУ. Кроз регионалну сарадњу и добросуседске односе, све земље региона могу да допринесу овом развоју.

*Је ли ЕУ „уморна“ од процеса проширења, како понекад може да се чује?

- Европска унија је на експлицитан начин потврдила да је Србија, као и све остале земље западног Балкана, предодређена да постане чланица, чим у потпуности испуни постављене услове. Ова европска перспектива је утврђена још током француског председавања ЕУ 2000. године. Недавна одлука да се закључе претпријемни преговори са Хрватском, показује да је ова перспектива опипљива и представља подстицај за све земље западног Балкана да удвоструче своје напоре у спровођењу реформи.

* Хоће ли бити нових услова за Београд, на пример признавање независности Косова, у одређеном тренутку на путу ка пријему?

- Рецимо без увијања: помирење Косова и Србије није формални услов, али постоји могућ пут између правног признавања и политичке нормализације. Зацељивање рана из прошлости је тешко и захтева време, али је неизоставно. У интересу је свих да се с тим ухвате укоштац већ сада.

* Како, по вашем мишљењу, решити проблем Косова? Француска је признала његову независност, као уосталом и још 21 чланица ЕУ, али је, такође, чињеница да то није учинило пет земаља, као ни велики део света...

- Дозволите ми да кажем да, за међународну заједницу, питање више није како решити проблем Косова, него како и којим ритмом ће Београд и Приштина нормализовати своје односе. Процес дијалога започет између две престонице под окриљем ЕУ ми се чини као најбољи начин да се то постигне. Веома ми је драго што су остварени први практични договори, који ће ускоро довести и до конкретног напретка за становништво. У том смислу, жао ми је што стране нису биле у стању да недавно постигну и друге споразуме и желим да верујем да ће додатни напредак бити остварен пре јесени. Од суштинског је значаја да се динамика овог дијалога интензивира и да се размена настави. Има много тога да се уради да би се побољшали услови живота грађана на Косову, наравно укључујући и Србе.

* Може ли се овај проблем решити поделом Косова?

- Грешка је веровати да би подела Косова решила ове проблеме од данас до сутра.

* Споразум о стратешком партнерству подразумева и пројекат метроа у Београду. Докле се с тим стигло?

- Што се тиче београдског метроа, трају разговори о модалитетима остваривања овог важног пројекта, за који смо у неколико наврата већ рекли да смо спремни да дамо свој допринос. Искрено се надам да бисмо брзо могли да завршимо разговоре, и коначно омогућимо граду Београду да има метро, као све остале велике европске престонице.

* Србија и Француска су недавно потписале Споразум о стратешком партнерству. Је ли он већ почео да даје резултате?

- Овај споразум представља веома важан ангажман наше две земље. Део је процеса продубљивања и развијања веза које нас спајају. Потписан је током посете председника Тадића Паризу, 8. априла, и сведочи о високом квалитету наших односа. Француска је већ ратификовала овај споразум и желимо да примењујемо његове одредбе, чак и пре него што га ратификује Скупштина Србије. Један од наших стручњака у области проширења ће се, тако, придружити Бироу за европске интеграције већ овог лета.

* Да ли је Споразум већ имао утицај на побољшање трговинске размене између две земље?

- Постоји, заиста, значајан потенцијал за развој економских односа наших двеју земаља, јер они још нису на нивоу наших политичких односа. Потписивање Споразума о стратешком партнерству и подршка коју Француска тако пружа Србији на њеном путу ка ЕУ, представљају јасан сигнал поверења које имамо у будућност Србије. То је, зато, додатни фактор мотивације за француска предузећа која би желела да у њој инвестирају.

Разговарао: Горан Чворовић

(Вечерње новости)