четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Министар спољних послова Албаније: "НАТО не сме да дозволи да Балкан буде руски терен за игру"
Хроника

Министар спољних послова Албаније: "НАТО не сме да дозволи да Балкан буде руски терен за игру"

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 19. фебруар 2015.

Беч -- Министар иностраних послова Албаније Дитмир Бушати истиче да односи Тиране и Београда морају бити нормализовани због значаја које две земље имају у региону. Он је оценио да НАТО не треба да дозволи да Балкан буде „терен за игру“ за Русију и друге актере.

Он је, у интервјуу бечком дневнику „"Стандард"“, указао да по први пут у историји имамо мир на Балкану, што је омогућено јасном европском перспективом. 

Међутим, додао је „ђаволи се нису претворили у анђеле“, подсећајући на фудбалску утакмицу репрезентација Србије и Албаније у Београду, уз оцену да то показује да се „тај мир не сме сматрати нечим што се подразумева“. 

У Београду, према његовим речима, реторика, која је пратила утакмицу, јасно је показала да „испод површине постоји новија прошлост, која не може тако брзо бити превазиђена“. 

Бушати је рекао да билатерални односи Албаније и Србије нису били једноставни, али да морају бити нормализовани због значаја које две земље имају у региону. 

С тим у вези је подсетио да је по први пут после седам деценија албански премијер посетио Србију, и изразио наду да ће српски премијер у првих шест месеци ове године бити угошћен у Тирани. 

Такође је навео да је више билатералних споразума потписано, међу којима и појачана сарадња младих, која се ослања на француско-немачка искуства после Другог светског рата. 

"Видели смо да постоји много предрасуда. Уз то са Србијом радимо на три могућа пројекта, која су проистекла из Берлинског процеса, како би припремили конференцију у Бечу. Јадранско-јонски коридор није само веза између Хрватске, Црне Горе, Босне, Албаније и Грчке, већ повезује и Словенију и Хрватску са Грчком, земље које су у ЕУ", подвукао је Бушати. 

Он је признао да је проблем у односима Албаније и Србије што грађани премало знају једни о другима. 

Међутим не постоје само односи Албаније и Србије, већ и односи Албанаца и Срба који живе на Балкану. То се не може поистоветити. 

Потребна је већа мобилност и размена између Албанаца и Србија, и то би нам помогло да младе генрације одрастају у другачијем окружењу. Верујем да имамо много тога заједничког, јер смо део Балкана, поручио је Бушати. 

Упитан да ли постоји довољно сарадње у циљу спречавања да борци са Балкана путују у Сирију и Ирак и боре се на страни Исламске државе, он је рекао да се кооперација побољшала протеклих месеци. 

ЕУ и НАТО су помогли, на пример у размени информација, али је, како је нагласио, велики изазов, како деловати превентивно. 

"Балкан се налази између Европе и Блиског истока. Он може бити чувар врата по питању страних бораца, а с тим у вези не би требало дозволити да Балкан постане терен за игру за друге актере", истакао је Бушати. 

Он је појаснио да мисли на Русију, али и друге земље које не деле исте вредности као државе НАТО. 

У економском и политичком смислу, али и по питању безбедности нисмо регион. Као реакција на кризу у Украјини постоје државе на Балкану, које су потпуно окренуте ка ЕУ, и државе које то не чине. До сада су Хрватска и Албанија чланице НАТО, процес у Македонији и Босни је замрзнут, а за Црну Гору још нема датума приступања, док Србија наставља политику неутралности, рекао је Бушати. 

Он је оценио да би НАТО требало 'стратешкији' деловати и осигурати перспективу чланства, како Балкан не би био терен за игру Русије. 

И у економском погледу, нагласио је Бушати, Балкан није регион када се сагледа проток капитала. 

Постоје теорије да сви гледају ка Бриселу и да суседима посвећују премало пажње. На крају дана већи део посла се обавља у региону, закључио је шеф албанске дипломатије.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер