недеља, 22. септембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Министар просвете Младен Шарчевић напустио емисију "Црвена линија" због незадовољства питањима и третманом
Хроника

Министар просвете Младен Шарчевић напустио емисију "Црвена линија" због незадовољства питањима и третманом

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 14. јун 2019.

 Министар просвете Младен Шарчевић напустио је емисију "Црвена линија" због питања о укидању друштвеног одељења Прве београдске гимназије, наводећи да је оно "вешто упаковано", да је обмањен да ће се у емисији говорити о реформама образовања, а да је упит о тако нечем - "тенденциозан" и "манипулација".

 Подсетимо, јуче је одржан протест у Првој београдској гимназији, а против одлуке Министарства просвете о укидању једног одељења друштвено-језичког смера због увођења рачунарског одељења. Министарство одлуку правда интересовањем ученика, али министар данас није хтео да се дубље осврне на ту одлуку и на разлоге противљења ђака.

Министар је рекао да је ово питање тенденциозно, да га неће коментарисати, додајући да је то "чисто синдикална" и политичка прича и да су "сви учествовали у анкети, чак и професори Прве, те не могу бити изненађени".

На констатацију госта Бориса Јокића из Института за друштвена истраживања у Хрватској да су у београдском студију "мало узбуркани", министар је одговорио да је ту само због других саговорника, који су, према његовој оцени, "пријатељски добродошли", а да је он, према његовом мишљењу, "непожељна особа". Убрзо потом је напустио студио, додајући: "Не могу више, ви сте чудо од телевизије".

Пре него што је изашао из емисије ТВ Н1, Шарчевић је рекао да је у Србији било скоро 70 посто ученика средње-стручних школа, 20 посто гимназија и 10 одсто за трогодишње. "Циљ је стратегије да до 2020. буде 40 одсто гимназијалаца - претходна тела и кабинети нису ни мрдали, а ми смо дошли до 28 одсто, смањили смо онај део везан за средње-стручне", навео је пре него што је напустио емисију.

За дуални модел казао је да је врло жилав и флексибилан, да је прве године било 400 ђака, затим 4500, а ове 7400.

На питање како би оценио положај образовања у Србији, министар је претходно одговорио да је то за прелазну оцену, између три и четири, али да сигурно није задовољан у оној мери у којој треба да буде. Додао је да ће они који дођу после њега бити задовољни, подвлачећи да му стартна позиција није била добра. Истакао је да је та област (образовања) јако добро оцењена у извештају ЕК.

О реформама образовних система у региону, што је била једна од тема, али главна, емисије Црвена линија говорили су Елвира Дилберовић, федерална министарка образовања БиХ и Борис Јокић из Института за друштвена истраживања у Хрватској.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер