Милован Дрецун: У наредном периоду треба да се уђе у фазу сталних преговора Београда и Приштине; Ако грађани кажу "не" на референдуму, нормално - следе избори

Председник скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун каже да у наредном периоду треба ући у фазу сталних преговора Београда и Приштине и појачати дипломатску активност. Сматра да је референдум демократско решење, а да власт треба да сноси одговорност ако грађани кажу "не". За коначни статус Косова потребан је другачији формат преговора, додаје.

Нова рунда дијалога председника Србије Александра Вучића и косовског председника Хашима Тачија одржаће се у среду 18. јула, саопштено је у Бриселу.

Председник скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун каже да је потребно да се настави дијалог, да се што више и што чешће разговара јер кад тога нема "видимо да се ситуација на Косову дестабилизује", да долази до инцидената и да се погоршава безбедност српског народа.

"Период пред нама треба да учврсти дијалог, и да га уведе у фазу сталних преговора", наводи. Дрецун каже да се чини да ЕУ жури с тиме да се постигне правно-обавезујући споразум, а да су гурнули у страну суштину - ЗСО и да је то назнака правца у ком ће се ићи, а која је стигла из кабинета Федерике Могерини.

Он каже да албанска страна и западне државе које су признале Косово сада не пристају на компромис, а да линије које које Србија неће прећи су - да овакву самопроглашену државу призна, да је третира као суседну државу и да дозволи чланство у УН. Сматра да то не може да се нађе у правно-обавезујућем споразуму.

Дрецун наводи да је неопходно трагати за решењем, јер постоје неке ситуације у свету које могу бити модел, а наглашава да је потребно да, као народ, постигнемо што је већи степен консензуса о томе како да се реши косовски проблем.

Говорећи о могућем референдуму, каже да би, уколико би се дошло до неког решења с Приштином, то био најдемократскији начин да грађани кажу и да ли је то решење добро. Како ћете применити нешто ако грађани кажу "не", пита. Уколико дође до тога, сматра да би актуелна власт требало да сноси одговорност.

"У тој варијанти би било нормално да ако власт изађе с једним предлогом и грађани кажу "не", да се воља грађана према актуелној власти поново провери на биралишту, да иду избори", навео је.

Разговор о решењу, мишљења је, не може да се постигне без учешћа великих сила и зато се говори о промени формата, јер је и Харадинај рекао да спољну политику Косова не води Приштина већ Вашингтон.

Да би то решење било применљиво и преко УН, онда мора да се сложи и Русија као стална чланица СБ, додаје. "Зато, ако би се разговарало о коначном статусу Косова, не само око питања у процесу нормализације односа, онда би свакако ту требало да буде другачији формат, јер ја више нисам сигуран у снагу, капацитет, ауторитет ЕУ да ово изнесе до краја", навео је.

Истиче да Србија мора да нађе решење које је повољније него ово које имамо данас. Претпоставља да председник Србије Александар Вучић и Влада Србије имају неко искристалисано мишљење.

Дрецун каже да је у личним разговорима са америчким дипломатама дошао до закључка да постоји рационалнији став Трампове администрације по питању Косова и да Србија треба што активније да делује према САД. Да покажемо да ако неко хоће дугорочно решење, да регион уведе у период просперитета и мира, онда не може да намеће своје ставове, истакао је. Треба натерати САД да прихвате да се разговара о коначном статусу Косова, додаје, наглашавајући да спољну политику КиМ не води Приштина већ Вашингтон.

Наводи да треба појачати дипломатске активности према пет чланица ЕУ које нису признале Косово, нарочито према Шпанији, што би, како каже, оснажило преговарачку позицију Србије. Наводи да треба појачати такве напоре према земљама које су спремне да разумеју и подрже наше интересе и за њих се можда заложе у неком другом формату.

"Изјава Јеремића штети Србији, опозиција да буде коректна по овом питању"

Председник Народне странке Вук Јеремић изјавио је да у контексту дијалога о Косову "један потпис мења све", јер Приштина више не би морала да преговара ни о чему након што би потписом Србије на такозвани споразум о свеобухватној нормализацији односа стекла право на столицу у УН, и да је то последња ствар коју још нису добили.

Коментаришући то, Дрецун каже да овакве изјаве јако штете Србији, да се држава труди да западним дипломатама прикаже зацементиран став по том питању, како би схватили да притисцима не могу да натерају Београд на прихватање неких решења и како би натерали другу страну на разговор. Западне дипломате траже пукотину у нашем ставу, и у оваквим изјавама виде да ту нешто има, мисле да можда нешто зна, да је актуелна власт ипак спремна на попуштање за столицу у УН, додаје. "Ту би бар опозиција требало да буде коректна и да нам ту не нарушава позицију".

Хоћемо да ситуацију стрепње од нових ратова зауставимо коначно, каже гост Н1.

О КБС и напуштању Срба

Говорећи о Косовским безбедносним снагама и напуштању Срба, каже да не постоји ниједан аргумент да те јединице доприносе безбедности српског становиштва па се онда и поставља питање зашто да у њима учествују.

Дрецун каже да из тог формата желе да формирају косовске оружане снаге, које, наглашава, нису предвиђене Резолуцијом 1244, ни Уставом Србије. Кад ми то објашњавамо, онда кажу да је то притисак, каже. Наводи да се интензивира покушај Приштине да се та војска створи. С друге стране, каже да се Србима објашњава да је то штетно по безбедност и јединство српског народа. За Србе који су изашли из КСБ каже да треба наћи начин да они остану у институцијама Србије на Косову и да тиме Српска листа треба да се бави.

Имер Мушкољај: Приштина да се обрати Бриселу због притиска на Србе из КБС

Политички аналитичар Имер Мушкољај, говорећи о дијалогу, каже да практичне информације о њему не постоје и да су људи у Србији и на Косову у потпуној магли у вези са тим шта ће се десити. Додаје да ипак избора осим дијалога нема. Можда ће, према његовом мишљењу, неке ствари бити јасније од септембра.

Говорећо о ЗСО, каже да та заједница може да нађе место тек након промене косовског Устава.

Коментаришући одлазак српских снага из КСБ, каже да је то притисак Београда над Приштином, који тиме показује какав утицај има на представнике Срба. "А Приштина треба да се обрати Бриселу, да се то стопира", закључује.

(Н1)