Милован Дрецун: Правно обавезујући споразум Београда и Приштине биће потписан у "статусно неутралном формату"

 Председник Одбора за Косово Скупштине Србије Милован Дрецун изјавио је у Новом дану ТВ Н1 да очекује да ће амерички званичник Вес Мичел у Београду указати на политику континуитета САД према Косову. Ипак указује да би побољшање односа са Вашингтоном у будућности могло да отвори врата за нове преговоре о статусу Косова.

Помоћник америчког државног секретара за Европу и Евроазију Вес Мичел боравиће од вецерас у Београду, где ће се састати са председником Србије Александром Вучићем, премијерком Аном Брнабић и опозиционим лидерима.

Уочи ове посете, медији у Србију су данима најављивали да функционер Стејт департмента долази у Београд са конретним планом који се односи на питање Косова, али је сам Вес Мичел то демантовао речима да је његова посета Балкану усмерена на наставак дијалога Београда и Приштине.

Дрецун је у Новом дану подсетио да је Мичел Београду већ упутио одређене поруке током своје посете Приштин, а то су да нико нема право да стави вето на формирање оружаних снага, да Београд и Приштина треба да наставе дијалог, те да ће САД наредне године бити активније када је реч о Косову, иако није прецизирао шта то тачно значи.

 Те поруке су, према оцени Дрецуна, једностране и одражавају тврд став америчке администрације да је Косово за њих независна држава и да се од Србије очекује да се тако понаша. Оцењује и да посета Мичела, поред тога, за циљ има потискивање утицаја Русије у региону, а то је, како каже, најлакше учинити преко Косова.

Дрецун истиче да није добро што САД увлаче регион у своје геополитичко сучељавање са Русијом, и упозорава да никако не би било добро да се Србија прогласи реметилачким фактором на евроатлантском простору, јер би то само створило веће проблеме.

“Не можете да идете у даље заоштравање (односа са САД), то нас неће довести до решења. Имаћемо само већи проблем. Хоћемо ли да се свађамо? Да ли ћемо онда бити ближи решењу у нашу корист? Па, нећемо”, констатовао је Дрецун и истакао да би грађење бољих односа у оним областима где САД и Србија немају несугласица, довело до тога да Вашингтон временом почне да показује разумевање за неке интересе Београда, и да се отвори простор за нове преговоре о статусу Косова.

Гост Новог дана поручио је и да две ствари за Србију нису прихватљиве – да се призна самопроглашена независност Косово и да се отвори пут ка чланству таквог Косова у УН.

“Нама је потребно да се поново почне разговор о статусу. Евидентно је да је та творевина неуспешан експеримент. Ако желе да реше кључне проблеме, треба да седну да разговарју са Србијом”, навео је он и подсетио да би председник Александар Вучић крајем марта или почетком априла требало да изнесе своје виђење решења проблема Косова, око којег би, како каже, требало постићи што шири унутрашњи консензус како би на крају тај папир био стављен на сто као српски предлог за наставак дијалога о статусу.

Дрецун сматра и да је Србија, преко бриселског дијалога, показала да није та која ствара проблеме у региону, већ да жели да их решава. Питање је само, како каже, када ће САД схватити да Косово не може даље да иде овим путем и да Србија неће подлећи притисцима и прихватити столицу за Приштину у УН.

Да у Вашингтону ипак постоје мишљења у том правцу, Дрецун је закључио на основу оставке специјалног тужиоца за ратне злочине на Косову Дејвида Швендимена. Он претпоставља да Швендимен није хтео да попусти под притисцима и да је намеравао да терети челнике ОВК да одговарају за злочине по командној одговорности, али да је неко одлучио да сачува Хашима Тачија као довољно јаку политичку личност међу Албанцима, која би могла да испреговара коначно решење са Србијом.

Дрецун сматра и да Приштина намерно одуговлачи са формирањем Заједнице спрпских општина, јер жели да је држи као адут у рукаву, којим би могла да тргује у преговорима са Београдом.

Подсећа и да ЕУ није дефинисала како види правно обавезујући споразум Београда и Приштине, и сматра да ће се у том документу наћи све што је договорено и све што ће бити договорено, што би на крају било потписано у статусно неутралном формату.

(Н1)