Milovan Drecun: Pravno obavezujući sporazum Beograda i Prištine biće potpisan u "statusno neutralnom formatu"

 Predsednik Odbora za Kosovo Skupštine Srbije Milovan Drecun izjavio je u Novom danu TV N1 da očekuje da će američki zvaničnik Ves Mičel u Beogradu ukazati na politiku kontinuiteta SAD prema Kosovu. Ipak ukazuje da bi poboljšanje odnosa sa Vašingtonom u budućnosti moglo da otvori vrata za nove pregovore o statusu Kosova.

Pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Ves Mičel boraviće od veceras u Beogradu, gde će se sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i opozicionim liderima.

Uoči ove posete, mediji u Srbiju su danima najavljivali da funkcioner Stejt departmenta dolazi u Beograd sa konretnim planom koji se odnosi na pitanje Kosova, ali je sam Ves Mičel to demantovao rečima da je njegova poseta Balkanu usmerena na nastavak dijaloga Beograda i Prištine.

Drecun je u Novom danu podsetio da je Mičel Beogradu već uputio određene poruke tokom svoje posete Prištin, a to su da niko nema pravo da stavi veto na formiranje oružanih snaga, da Beograd i Priština treba da nastave dijalog, te da će SAD naredne godine biti aktivnije kada je reč o Kosovu, iako nije precizirao šta to tačno znači.

 Te poruke su, prema oceni Drecuna, jednostrane i odražavaju tvrd stav američke administracije da je Kosovo za njih nezavisna država i da se od Srbije očekuje da se tako ponaša. Ocenjuje i da poseta Mičela, pored toga, za cilj ima potiskivanje uticaja Rusije u regionu, a to je, kako kaže, najlakše učiniti preko Kosova.

Drecun ističe da nije dobro što SAD uvlače region u svoje geopolitičko sučeljavanje sa Rusijom, i upozorava da nikako ne bi bilo dobro da se Srbija proglasi remetilačkim faktorom na evroatlantskom prostoru, jer bi to samo stvorilo veće probleme.

“Ne možete da idete u dalje zaoštravanje (odnosa sa SAD), to nas neće dovesti do rešenja. Imaćemo samo veći problem. Hoćemo li da se svađamo? Da li ćemo onda biti bliži rešenju u našu korist? Pa, nećemo”, konstatovao je Drecun i istakao da bi građenje boljih odnosa u onim oblastima gde SAD i Srbija nemaju nesuglasica, dovelo do toga da Vašington vremenom počne da pokazuje razumevanje za neke interese Beograda, i da se otvori prostor za nove pregovore o statusu Kosova.

Gost Novog dana poručio je i da dve stvari za Srbiju nisu prihvatljive – da se prizna samoproglašena nezavisnost Kosovo i da se otvori put ka članstvu takvog Kosova u UN.

“Nama je potrebno da se ponovo počne razgovor o statusu. Evidentno je da je ta tvorevina neuspešan eksperiment. Ako žele da reše ključne probleme, treba da sednu da razgovarju sa Srbijom”, naveo je on i podsetio da bi predsednik Aleksandar Vučić krajem marta ili početkom aprila trebalo da iznese svoje viđenje rešenja problema Kosova, oko kojeg bi, kako kaže, trebalo postići što širi unutrašnji konsenzus kako bi na kraju taj papir bio stavljen na sto kao srpski predlog za nastavak dijaloga o statusu.

Drecun smatra i da je Srbija, preko briselskog dijaloga, pokazala da nije ta koja stvara probleme u regionu, već da želi da ih rešava. Pitanje je samo, kako kaže, kada će SAD shvatiti da Kosovo ne može dalje da ide ovim putem i da Srbija neće podleći pritiscima i prihvatiti stolicu za Prištinu u UN.

Da u Vašingtonu ipak postoje mišljenja u tom pravcu, Drecun je zaključio na osnovu ostavke specijalnog tužioca za ratne zločine na Kosovu Dejvida Švendimena. On pretpostavlja da Švendimen nije hteo da popusti pod pritiscima i da je nameravao da tereti čelnike OVK da odgovaraju za zločine po komandnoj odgovornosti, ali da je neko odlučio da sačuva Hašima Tačija kao dovoljno jaku političku ličnost među Albancima, koja bi mogla da ispregovara konačno rešenje sa Srbijom.

Drecun smatra i da Priština namerno odugovlači sa formiranjem Zajednice sprpskih opština, jer želi da je drži kao adut u rukavu, kojim bi mogla da trguje u pregovorima sa Beogradom.

Podseća i da EU nije definisala kako vidi pravno obavezujući sporazum Beograda i Prištine, i smatra da će se u tom dokumentu naći sve što je dogovoreno i sve što će biti dogovoreno, što bi na kraju bilo potpisano u statusno neutralnom formatu.

(N1)