петак, 03. децембар 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милош Обрадовић: Треба ли Србија да укине забрану изградње нуклеарки?
Хроника

Милош Обрадовић: Треба ли Србија да укине забрану изградње нуклеарки?

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 28. октобар 2021.

 Јучерашња изјава директора ЈКП „Београдске електране“ Радета Басте да Србија треба да укине мораторијум на изградњу нуклеарних електрана у време енергетске кризе поново је отворио дискусију да ли нам треба нуклеарка или не.

Он је поред тога позвао и „све велике америчке и европске енергетске компаније, као и фондове који су спремни да са Републиком Србијом стратешки и инвестиционо уђу у један такав велики пројекат“ да се јаве, оцењујући да Србија треба да „додатно обезбеди енергетску стабилност која ће бити главни изазов у наредним деценијама“.

Иако са становишта овакве одлуке позив директора градских топлана није претерано битан, он ипак одражава сентимент који се видео претходних дана и у изјавама председника Србије Александра Вучића. Он је пре неколико дана изјавио да је постојала идеја да Србија купи удео од пет или десет одсто у нуклеарној електрани у Бугарској, „јер нема 11 или 13 милијарди евра да изгради своју. Али кад би нам неко дао да можемо да будемо власници, у окружењу, десет посто, пристали бисмо одмах и купили бисмо то“.

Према речима Жељка Марковића, експерта за енергетику у Дилојту, нуклеарке су добро решење да се замене термоелектране на угаљ како бисмо испунили циљ ЕУ о декарбонизацији до 2050. године.

„Мора нам бити јасно да ако бисмо сада скинули мораторијум нуклеарка би била изграђена за 13-14 година. Дугорочно по мени је то једини начин да се замене термоелектране. Поред тога, ту је и градња реверзибилних хидроелектрана Ђердап 3 и Бистрица. Ђердап 3 би имао смисла ако бисмо се појавили на тржишту као складиште енергије за ЕУ. Да купујемо струју из окружења када је јефтина, а продајемо у пиковима струју из ове хидроелектране. Само за домаће тржиште, то је превелики пројекат“, оцењује Марковић додајући да би одлична комбинација била изградња реверзибилних хидроелектрана и нуклеарне електране од око два гигавата.

Он додаје и да је један од проблема недостатак стручњака пошто је са увођењем мораторијума укинут тај одсек на Електротехничком факултету, али да ради обезбеђивања енергетске безбедности није лоша идеја и да се уђе са неким у заједничку инвестицију.

Идеје о нуклеаркама су живе и у нашем окружењу. Бугарска има два реактора у Козлодују, а 2006. године кренули су у пројекат изградње нуклеарне електране са два блока капацитета по 1.000 мегавата у Беленама. После доста перипетија овај пројекат који је у почетку процењен на четири милијарде евра, достигао је вредност од 10 милијарди евра и онда пропао пошто Бугари нису могли да обезбеде финансирање. У међувремену су због потписаног уговора о снабдевању опремом са руским Атомелектростројем изгубили на арбитражи и били принуђени да плате 600 милиона евра руској компанији.

Само седамдесетак километара од границе са Србијом, на Дунаву Мађари су се одлучили за градњу два нова блока у нуклеарци Пакш снаге по 1.200 мегавата. Том приликом су са Росатомом закључили уговор о снабдевању опремом и од Русије узели кредит од 10 милијарди евра. Укупан пројекат кошта 12,5 милијарди евра. Нови реактори треба да замене четири постојећа реактора која ће бити повучена од 2032. до 2037. године.

У Словачкој је недавно добио дозволу блок 3 у електрани Моховце, док се 2023. године очекује пуштање у рад блока 4, оба капацитета по 471 мегават. Градња је почела још 2008. године и са почетних 2,8 милијарди евра трошкови су удвостручени. И Словенија кокетира са градњом новог блока у Кршком, а заинтересована је и Хрватска за нуклеарну енергију.

Прекјуче су ове земље као и Француска, Бугарска, Чешка, Финска, Мађарска, Пољска, Словачка и Румунија потписале захтев за изједначавање енергије из нуклеарних електрана са оном добијеном из обновљивих извора енергије у таксономији европске зелене енергетске транзиције, чиме би се отворио простор да се европским средствима суфинансира изградња нуклеарки.

Иначе, према подацима Евростата, у 2019. години су нуклеарке учествовале у укупној производњи струје у ЕУ са 26,2 одсто. Из фосилних горива добијено је 43,6 одсто струје, из ветра 13 одсто, хидроелектрана 12 одсто и од сунца 4,5 одсто.

Међутим, постоји и снажан отпор нуклеаркама и у Европи и код нас и то пре свега од стране заштитара животне средине.

Звездан Калмар из ЦЕКОР-а ову изјаву директора Београдских топлана види као „контранапад са циљем да се скрене са озбиљне дискусије о климатским променама“.

„Ја сам ову изјаву разумео као позив да се претворимо у колонију, да нам стране компаније направе нуклеарку и да нас онда нико, претпостављам НАТО пре свега, не дира. Дали смо Кинезима Бор, дајемо да се копа литијум“, оцењује Калмар.

Он је истакао да су Србији потребне две хидроелектране, Ђердап 3 и Бистрица, а не нуклеарне електране.

„Ми као прво немамо кадрова за потребне стотине или хиљаде људи који би регулисали рад нуклеарне електране. Друго, тај пројекат би одвукао ресурсе за озбиљну декарбонизацију. Треће, нуклеарне електране четврте генерације још нигде нису направљене, а да се користи старија технологија је неприхватљиво. Када бисмо сада почели да градимо нуклеарку стали бисмо на зачеље код добављача опреме и ко зна колико би дуго трајала изградња. На крају ту је питање горива, где би се држало, посебно ако узмемо у обзир да смо сеизмички осетљиво подручје, а да не причамо о безбедности од терористичких напада итд“, закључује он.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће преузимање власти у Авганистану од стране талибана довести до преливања кризе у околне земље?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер