Милош Обрадовић: Привреда пред банкротом

Велики број српских предузећа нема сопствени капитал и зависи само од кредита. У последње четири године само на камате из привреде отишло 16,2 милијарде евра

Две трећине предузећа у Србији би могло одмах да стави кључ у браву - када би се сада код нас применио закон о банкроту из неке западне државе. Упркос оптимистичким најавама политичара и неких њима блиских економиста да смо изашли из кризе, те да нас ове године чека раст већи од планираног и висок раст извоза, биланси предузећа показују нешто сасвим супротно. Привреда је добрим делом банкротирала.

Драгован Милићевић, власник консултантске куће АДМ Консалтинг и сарадник портала "економија.орг" истиче да је у последње четири године привреда изгубила 20 милијарди евра, за колико су трошкови финансирања били већи од добити после опорезивања. Из привреде се у банке, само каматама, прелило 16,2 милијарде евра.

"Просечна каматна стопа на кредите, индексиране у еврима, за привреду су 2008. године биле 23,2 одсто а 2009. године 17,8 одсто. Не постоји посао који одбацује толики профит, осим трговине људима и кокаином. И то не само код нас него и у свету. У високо профитабилним гранама, као што је фармација, профитна стопа после опорезивања од 10 до 12 одсто је плафон. Домаћа привреда нема нето обртни фонд, већ све што ради - ради са позајмљеним капиталом. Ако се овако настави тоне се у дужничко ропство. Само у кризној 2009. години, привреда се задужила за додатних три милијарде евра", упозорава Милићевић, који је био дугогодишњи директор Зорке Фарм.

Он додаје да је опстанак великог броја фирми доведен у питање, јер зависе само од директног упумпавања средстава, а питање је да ли ће банке наставити да их кредитирају, јер су и њихова потраживања доведена у питање.

Не признају да су у банкроту

"Краткорочни и дугорочни кредити већи су од обртног капитала. Фирме немају са чим да раде. С друге стране, каматне стопе су веће од профитних, што значи да се топи њихова супстанца. Већ сада је велики број фирми у банкроту, само се то не признаје. Ако предузеће месецима не плаћа дугове, то значи да је бакротирало. Само код нас се доноси закон по коме се отвара стечај за фирме које су у блокади преко три године", каже овај економиста.

Податак који показује колико је привреда посрнула, а који се нерадо објављује, показује да је у прошлој години 20.000 предузећа изашло из система ПДВ-а, односно да им се реализације смањила на испод два милиона динара.

"Ситуација је тешка и људи не желе да се баве конкретним проблемима. Власт је превише опуштена, хвале се да су запослили 150 или 500 људи, а сваки месец хиљаде радника остаје без посла. За две године без посла је остало преко 260.000 људи. Нама треба неколико година, само да се вратимо на ниво из 2008. године. Главни параметар за излазак из кризе је повећање запослености, тако да код нас нема говора о изласку из кризе", тврди Милићевић.

Према његовим речима и најаве о привредном расту су далеко од добрих, јер раст не значи обавезно и развој.

"Раст је и кад купите кућу на кредит, па када немате за рату банка вам је узме. Какав је то раст? Ако имате привредни раст, без здраве финансијске потпоре и додате вредности, то је раст од кога сиромашите", напомиње Милићевић.

Против развојне банке – власт и банкарски лоби

Једно од решења које привредници често спомињу, а власти вешто ескивирају је успостављање институције која би обезбедила фирмама јефтиније финансирање. "Против развојне банке су главни субјекти у земљи који доносе одлуке. Банкарски лоби код нас је јак а оваква банка би директно угрозила њихове профите. Сада мањак профита од привреде, банке надокнађују директним кредитирањем државе, односно куповином трезорских записа и комерцијалним кредитима. Ту имају високе камате, а никакав ризик, док код привреде ризик ипак постоји. Проценат кредита у доцњи се повећао на 20 одсто", каже Милићевић.

Милан Кнежевић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника и власник текстилне фабрике "Монус" истиче да је на дан 1. јануара блокирано 15.552 предузеће, не рачунајући предузетнике, са 104.205 запослених. Блокирано је 14.162 мала предузећа са 46.334 запослена, 308 средњих са 26.887 запослених и 82 велике фирме са 30.894 запослена.

Укупно је блокирано око 65.000 предузећа и они се фактички налазе у банкроту.

"Привреда дугује и богу и народу. Дугује између себе, за кредите, за порезе, иностранству... Томе су итекако допринели субвенционисани кредити за које су највећи интерес имале банке, држава, а најмање привреда. Интравенозно је у привреду упумпана ликвидност од 1,2 милијарде евра са 40 милиона евра субвенција. Кредите са роком од само годину дана и каматама од девет одсто рачунајући трошкове обраде, што је изузетно много, фирме сада не могу да врате и још су задуженије него што су биле. Привреда је два пута задуженија него 2009. године, а у укупном капиталу привреде 60 одсто су кредити", огорчен је Кнежевић.

За субвенционисане кредите, стручњаци кажу да су их добијала она предузећа којима је новац и најмање потребан. Због критеријума и бонитета, кредите нису могле да добијају фирме које немају обртни капитал и којима је кеш најпотребнији, а добијале су их фирме које и овако могу да добију кредит од банке.

Укупан дуг привреде на крају 2010. године износио је 19,8 милијарди евра. Предузећа су се раздуживала у иностранству а задуживала се код домаћих банака. Тако су на крају прошле године домаћи кредити достигли 10,2 милијарде евра и већи су за 1,34 милијарде евра него на почетку године. Спољни дуг, по основу прекограничних кредита, износио је 9,6 милијарди и смањен је за 1,25 милијарди евра. Иако је дуг остао скоро исти на крају 2010. као и на крају 2009. године, финансијска позиција предузећа се веома погоршала. За то је заслужно смањење депозита предузећа у банкама за 231 милион евра.

(balkanmagazin.com)