петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милош Казимировић: Европска десница у загрљају Москве
Хроника

Милош Казимировић: Европска десница у загрљају Москве

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 28. новембар 2014.

Француски медији су узбунили европску јавност вешћу о додели кредита Прве чешко-руске банке француској крајњој десници, Националном фронту, у висини од девет милиона долара. Берлин је долио уље на ватру тако што је обавештајна служба БНД проследила информацију булеварском „Билду”, а потом и анализу „Шпиглу”: ултраконзервативна Алтернатива за Немачку (АфД) згрнула је милионе – захваљујући помоћи руских мешетара.

Западни стратези су да поновили теорију о настојању Москве да помогне раст популарности крајње деснице, а потом да оптужи ЕУ и САД да толеришу и подстичу настанак нових фашистичких и неонацистичких покрета. Британски аналитичар руско-украјинских корена Антон Шековцев, предавач на Универзитету Нотингем, коментаришући развој екстремне деснице у Европи, истакао је да су најновија догађања у Француској и Немачкој само део опште стратегије Москве да се подршком екстремној десници осујети консолидација Европске уније.

Мишљења надлежних у Немачкој су подељена, бар када је реч о наводној спрези АфД-а и „неких кругова” у Москви.

АфД ултраконзервативна немачка странка обрела се на суду због мешетарења златом у великом стилу. Суд је проценио да то није било противзаконито упркос чињеници да „трговачко” опхођење повређује принцип легитимности деловања једне политичке странке.

Око детаља да су стручњаци Москве прискочили у помоћ АфД-у сукобиле су се две обавештајне службе Немачке. БНД, надлежан за информације из иностранства, тврди да је руска помоћ АфД-у била „само једна у низу фасета руске субверзије”. Савезна служба за заштиту уставности – унутрашња обавештајна служба – тврди супротно: „Нема доказа ни индиција да Москва финансира екстремну десницу у Немачкој.”

Утисак је да је истина негде у средини. Од средине прве деценије трећег миленијума, Москва негује контакте са европским странкама деснице које су заступљене у парламентима. Ултрадесничари различитих кулера, од националпопулистичких странака у Швајцарској и Француској, преко партија такозване аутентичне деснице у Аустрији, фашиста у Италији и протестних покрета, попут немачког АфД-а и италијанског покрета Бепа Грила, редовни су учесници консултативних састанака са руским саветницима.

Тако је у Бечу крајем маја ове године, усред украјинске кризе, одржан састанак кључних странака европске деснице са руском делегацијом коју је предводио Александар Дугин. Састанку су присуствовали представници деснице Француске, Белгије, Бугарске и посматрачи из Британије, функционери УКИП-а.

Домаћин, Слободарска странка Аустрије, званично је наступила као иницијатор самита, а тамошња државна полиција тврди да је програм састављен у Москви. У централи Уставобранитеља, како се државна полиција Аустрије званично зове, указује се на улогу московског Центра за стратешке комуникације који је у јесен 2013. године разрадио концепт сарадње под радним насловом „Путин као глобални предводник конзервативних снага”.

Према наводима из Беча, концепт Москве из 2013. године прецизира „практичне неопходности сарадње” са странкама које су критички настројене према америчкој политици и које заговарају трансформацију ЕУ у заједницу патриотских нација, уместо срастања државну унију.

Почетак сарадње европских ултрадесничара датира из маја 2011. године, како је „Политика” међу првим светским листовима известила у издању од 23. маја 2011. Лидер аустријских слободара Хајнц Кристијан Штрахе покренуо је иницијативу „срастања и демократског преображаја” крајње деснице под збирним именом – Савез патриотских и отаџбинских странака Европе. После састанка у јужнотиролском Мерану, Штрахе се запутио у Москву да реферише о постигнутом успеху.

Бечки дневници су представили Штрахеово путовање из Мерана у Москву као посету „ускостраначког карактера”. Испоставило се, ипак, да је то била званична радна посета. Позив Штрахеу упућен је из централе Јединствене Русије, странке Владимира Путина.

Штрахе је јуче, на питање новинара да ли је и он, попут француског Националног фронта добијао кредит од Русије изјавио: „Никада ни једног евра нисам тражио ни добио. То су глупости.”

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер