понедељак, 05. децембар 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милош Јовановић о Прогласу: Питање будућности, јер предамо ли КиМ, немамо више државу. Адресе за помоћ Русија и Кина
Хроника

Милош Јовановић о Прогласу: Питање будућности, јер предамо ли КиМ, немамо више државу. Адресе за помоћ Русија и Кина

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 05. октобар 2022.

Милош Јовановић, председник Новог ДСС, говорећи о Прогласу за одбрану Косова и Метохије, каже да се ради о питању будућности. "Предамо ли Косово, немамо више државу, немамо економију, немамо ништа - имамо нестабилност наредних 50 година", каже. Наводи да ће након изражавања тог става у декларацији вероватно бити и неких акција. "Предамо ли КиМ због наше слабости, отвориће нам се и низ других територијалних питања", додаје. Адреса за помоћ су Русија и Кина, наводи, али додаје да уколико се деси да оне признају сецесију - да више неће бити савезници.

Двери, Заветници, Нови ДСС, ПОКС и Народна странка, стале су заједно у одбрану Косова и Метохије, уз један број интелектуалаца. Наиме ове партије усвојиле су заједничку декларацију – да је једино решење за Србију потпуна реинтеграција Косова у уставно-правни поредак Србије, са пуним суверенитетом Србије на КиМ.

На питање да ли тиме што се помиње реинтеграција у прогласу признају реалност да то није саставни део Србије, Јовановић наводи: „То је саставни део, формално – правно, који је извршио сецесију и о томе се и ради – да морате да га реинтегришете у уставноправни поредак наше земље, ни мање ни више“.

Каже да је функција прогласа „подједнако важна колико и једноставна – да се подсети на чињеницу да су Косово и Метохија саставни део наше земље и према важећем праву и према нашој историји и свему шта јесте наш народ“.

Гост емисије „Иза вести“ каже да му се чини да се та чињеница последњих неколико година заборавља, да то чини добар део медија, добар део политичких елита, али да је „народ ту здрав“ тј. да кад причате са народом „ту нема дилеме“. „Слушали смо и приче готово пре две године о разграничењу, од Александра Вучића, то је отишло у страну – вероватно зато што није могуће, а сада слушамо минималистичке приче, па и Драган Ђилас је говорио – само нећемо признати КиМ. Па, људи, то није довољно, то се подразумева, морамо активно да радимо на реинтеграцији“, наводи.

На констатацију да Албанци са Косова не желе да живе са нама, каже да је то нека врста „аргумента реалности – као што Срби у БиХ не желе да живе у БиХ, па их нико ништа не пита“. Гост Н1 наводи да се не пита ко шта и колико жели и да није једино то релевантно када је у питању реалност, да је релевантна „и наша воља да никад не признамо сецесију Косова, релевантно је међународно право и Резолуција 1244“.

На подсећање да се у уводу те резолуције помињу и жртве и хуманитарна ситуација на Косову, да се такође осуђују сви акти насиља против цивилног становништва, председник Новог ДСС каже: „Осуђујем и ја. Али оно што је најважније што каже – Косово је саставни део Србије“.

На подсећање да постоји масовна гробница у Батајници са више од 900 тела Албанаца, Јовановић пита – „колико имамо отетих Срба, Срба без органа, колико војске, полиције, цивила побијених 1996, 1997. и 1998, колико заседа нашој војсци“. И додаје да у свакој борби има жртава са обе стране. На констатацију да они (Приштина, Албанци) са тиме треба да се суоче, а да ми у комшилуку имамо масовну гробницу и да са тим ми треба да се суочимо, Јовановић каже да „ако се један народ на Балкану суочио са жртвама које је направио – то је српски народ“, наводећи да је било суђења, Хаг… „Ко је икада од албанске стране, хрватске стране, муслиманске стране у БиХ рекао ишта слично оном што смо ми радили? Чак и наше власти понекад и претерају“, додаје.

Каже да су Албанци грађани Србије и да ће се тако према њима понашати а да су зато смо предвидели „суштинску аутономију која им никад није била одузета“.

Јовановић сматра да смо у много мање лошој ситуацији, као Срби за борбу за КиМ, него што су Албанци били 1912. године „па су променили то, јер се просто нису одрицали идеје да ту направе нешто своје“.

На подсећање да се пре неколико месеци залагао да се забрани Мирдита фестивал, Јовановић је рекао да је „то питање промоције сецесије КиМ“, а не, како он сматра, фестивал који се бави културом. „Када имате разне терористе или заставу УЧК – није то моје тумачење… Косовска култура не постоји, постоји албанска култура и српска култура, чак и турска култура на Косову“, навео је.

Бранити „свим средствима“ и „ко вам прича о рату“

Јовановић је у Скупштини рекао да свим средствима треба да се послужимо кад је у питању Косово, а упитан да ли то значи и ратом каже. „Не, не. Тако нешто морате да кажете да бисте очували мир. Имате једну стару пословицу – „спремај рат да би имао мир“. Свака слабост ове државе – а слабост је рећи „ово је реалност,“ „ово је изгубљено“, слабост је имати слабу војску, слабост је рећи „нећемо се никад тући“ – ће довести до нестабилности и рата. Јаке државе имају много веће шансе да очувају стабилност и националне интересе“, додаје.

На констатацију да смо окружени земљама које су у НАТО, а на питање са ким мисли да треба да ратујемо – каже – ко вам прича о рату: „Да се избегне рат. Ако кажемо нећемо ништа да радимо, онда након Косова доћи… Битно је рећи да ћете, ако затреба, искористи сва средства која стоје на располагању било којој држави“.

Он наводи да до 1989. и 1990. „ништа нисмо радили“ и допустили да се развије нека врста сепаратизма „која никад није виђена у свету“. „Ми чак никада нисмо ни укинули аутономију КиМ. Аутономија је суспендована 1990. када су у покрајинској скупштини прогласили републику“, наводи.

На питање како је било Албанцима у тој држави, Јовановић сматра да је њима било одлично. Мишљења је да „ниједан народ није имао такву аутономију нигде на свету“, али они нису хтели аутономију већ своју државу“, наводећи да то зна „боље од њих“, и да је читао целу њихову литературу, па и Ибрахима Ругову. „Хтели су да извуку нашу територију из наше државе и ништа више“, додао је.

Јовановић наводи да је могуће да ће после прогласа и изражавања става, каже, бити и неких акција.

На питање да ли заиста верује да је то будућност, наводи: „Ако ово није будућност, ми више државу нећемо имати. Имаћемо ратове, нестабилност, јер ако се предамо овде… На страну наш идентитет који је проткан косовским заветом, да оставимо и то по страни – предамо ли КиМ због наше слабости, отвориће нам се и низ других територијалних питања“.

На подсећање да се не може ући на Косово док се њиховом службеном лицу не покаже документ, Јовановић наводи да нема без државе Србије Срба на КиМ и пита – ко ће да их штити. „Реалност је да Србија има школе и наше здравство, да смо до 2013. имали суд у северној Митровици – то што га је ова власт укинула, то је друго питање“, каже, оцењујући „да смо од 2008. године водили погрешну политику“.

Упитан о ставу Уставног суда о Бриселским споразумима, каже да Уставни суд „није рекао ништа“, да је „побегао да да одговор“, јер се „на прву лопту“ види да је Бриселски споразум противуставан.

Адресе за помоћ Русија и Кина, „ако некад признају сецесију, неће нам бити савезници“

Потписници прогласа, преноси Јовановић, сматрају да су адресе за помоћ – Русија и Кина. „Захваљујући Руској Федерацији и НР Кини, Резолуција 1244 је на снази, оне нас нису бомбардовале, нису подржавале сецесију, они су нам објективни савезници“, каже Јовановић додајући да нас Запад „гура да признамо сецесију Косова“, да је, нажалост, извршио насиље – „то су све чињенице, у томе нам нису пријатељи“.

Каже да и питање ЕУ треба отворити јер у ЕУ можемо само ако признамо сецесију Косова, додајући да је то више пута речено, а да је немачки канцелар Олаф Шолц последњи то јасно рекао.

На питање како француски ђак са таквим професионалним и образовним бекграундом може да воли више две диктатуре него демократије, каже да не воли више две диктатуре, него воли Србију. Ја савезнике тражим код оних земаља које имају разумевања за наш став, додао је. Рекао је да ако некад признају сецесију Косова, „неће нам бити савезници више и да је то јасно“.

Јовановић наводи да је друга тачка прогласа најзначајнија, која гласи – нема више уступака Албанцима. „Трећа ствар, јачање српског корпуса – зашто не купимо хотеле на Шари ми, ако треба преко неких посредних лица. Четврта ствар, политика повлачења признања, јел дала резултате? Већи део човечанства, планете није признао сецесију КиМ и демографски и бројчано, по броју земаља… Пета тачка – мора се гарантовати безбедност нашем народу у сваком тренутку, мора Кфор да зна да уколико крене напад на наше људе, да ако они не интервенишу, да ћемо ми бити принуђени то да урадимо. Године 2004. им је требало дан и по до два дана, онда су урадили посао, али два дана су пустили дивљање и убиства. Ово је питање будућности. Предамо ли Косово, немамо више државу, немамо економију, немамо ништа – имамо нестабилност наредних 50 година“, закључио је Милош Јовановић у емисији „Иза вести“.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер