Милош Гарић: Срећа ће свима бити потребнија него икад

Локални нострадамуси већ су толико наружили ову 2011. годину да ту ништа није могао да помогне ни литар „балантајнса" у новогодишњој ноћи. Прогнозе су мрачне, слутње још црње, па места за оптимизам има колико и разлога за смех у Хичкоковим филмовима. Дакле, нема га

А оптимизам је управо оно што од нас држава сада највише очекује. Премијер Цветковић покушава да нам пренесе део своје убитачне лакоће постојања и тражи да се манемо катастрофичних коментара и предвиђања, а ево и председник Тадић нам је поручио да са осмехом уђемо у Нову годину. То је, каже он, основни предуслов успеха! И супер се тога председник сетио, само се чини да је мало касно за ту врсту морално-политичког деловања.

Не знам како да јавим председнику да је за чињеницу да у овој земљи више нема ни трага добрим очекивањима и ведром расположењу баш он највише одговоран. Он и булумента којом се окружио. Господине председниче, немојте да се љутите, али превише је лажи и фолирања! О изневереним очекивањама, уништеним надама, погрешним потезима и неоствареним обећањима да и не говоримо. То више не могу да сакрију ни највештији спинови, пропагандни трикови и сви златоусти медији. Цар можда није сасвим го, али његово ново одело не постоји! То је свима јасно.

Е сад, проблем је кад се о свему овоме јавно говори. Наравно, као и у свакој царевини. И не само да то није упутно, већ се ствара амбијент у коме се критике на рачун власти сматрају опасним дефетизмом, субверзивном делатношћу, ударом на саму државу! Као да се спрема неки нови бољшевизам, у коме ћемо сви поново морати исто да мислимо. Или барем да причамо. А дежурне истине ће у виду прецизних инструкција долазити директно из Врховног штаба. Сажвакане и лаке за варење. Па, је л' то та демократија за коју смо се борили?

И како уопште од обичног српског човека данас очекивати било какав оптимизам? Одакле да га он извади, из својих излизаних и бушних џепова?! Онај ко то тражи руга нам се у лице. Као онај експерт за бесплатне акције и другу вуду магију, који као у неком бунилу признаде да нас је све беспризорно лагао за оних 1.000 евра у прошлој предизборној кампањи. Каже, намере су му биле племените, хтео је, макар и на своју штету (?!), да помогне коалиционом колеги да победи за председника. Еј, бре, мајсторе! Па немој да нас вређаш, није то лепо!

Пуно среће у новој години! То више није празна фраза. Срећа ће свима бити потребнија него икад.

(Прес)