Милош Гарић: Гадафијева смрт као акциони хорор

Модерна западна доктрина да се зарад ратне победе и освајачких амбиција вреди одрећи свих моралних принципа, па и националног самопоштовања, примењена је још једном веома успешно, овога пута дубоко у либијској пустињи.

У дело су је спровели тамошњи побуњеници, линчујући свог бившег вођу Муамера ел Гадафија до смрти, и то пред камерама мобилних телефона.

Све је изведено екстремно реално и сурово до одвратности, као у некој од гаража Квентина Тарантина. Краткометражни акциони хорор под називом „Како смо Гадафију и без моторне тестере разбили лобању" сада сасвим сигурно поносно стоји први на полици у видео-клубу Пентагона, одмах уз слична жанровска остварења - „Страва у кући Бин Ладена" и „Кад је Садам утихнуо". Порука свим непослушним вођама послата је преко интернета и отприлике гласи - пазите шта радите иначе ћемо без размишљања послати наше „сниматеље" и код вас. Хилари је већ расписала конкурс за најбољи снимак у 2012.

И сад, сасвим је извесно да је легендарни арапски пуковник током дугогодишње ауторитарне владавине с правом стекао бројне непријатеље у либијском народу. Још је сигурније да је одавно сам требало да сиђе са власти и одвезе се на својим камилама под неки од климатизованих шатора са младом женском послугом. Али ништа од тога не може да оправда оволику дозу бруталности у рушењу једног легалног режима, ма колико он није заснован на тековинама западног света, а посебно не језиве сцене иживљавања бесне гомиле над беспомоћним и рањеним старцем, па таман он био и озлоглашени пуковник Гадафи лично. О чему се ту ради?

Рекло би се да су моћни западни стратези до крајности спровели ту своју идеју о привикавању обичног човека на најстрашније гадости сопствених влада, нудећи му с друге стране компензацију у виду остварених победа над „злим и недемократским земљама и њиховим владарима". Део те приче, и то као врло важан тест, били смо и ми 1999. године. После су ствари ишле као на траци. Гледали смо већ у програму „уживо" измрцвареног Садама како се копрца на вешалима, недавно и унакаженог вођу Ал Каиде, а сада и детаље масакрирања Гадафија. Ствар је постала уобичајена, рутинска, још мало па ћемо стећи зависност од тих крвавих страхота. Чека се следећа жртва и следећи снимак. Да човек не поверује.

Из нашег угла посматрано, све изгледа још и горе. Србија одавно није направила никакву победу, а самопоштовање... Остала нам је само танка нада да можемо да га одбранимо.

(Прес)