Милош Бугарин: Буџет Србије за 2011. антиаграрни и антиразвојни

"Срамно је да аграрни буџет буде само 2,5 одсто укупног републичког буџета. Буџет Србије за 2011. годину је антиаграрни, није развојни. Нисмо очекивали да ће пољопривреда бити толико потцењена, посебно у ово време кризе, када знамо шта нам све она значи са пратећим делатностима - када доноси 40 одсто новца у буџет Републике Србије", каже Милош Бугарин, председник Привредне коморе Србије.

Аграрни буџет није развојни. Пољопривреда, која је у овим временима кризе стратешка привредна грана, остаје и даље у запећку. За аграр је у следећој години из укупног буџета државе издвојено само 20 милијарди динара. Очито је да они који воде пољопривреду ово нису успели да докажу онима који распоређују паре. У Привредној комори Србије и даље сматрају да аграрни буџет треба да износи десет одсто републичког буџета.

"Очекивали смо да ће бити прихваћено пет одсто одмах, а да се осталих пет одсто достиже сваке године са по два одсто, да би тај проценат остварили до 2015. године. Међутим, очито је да креатори агроекономске политике ни овај пут нису хтели да чују вапај произвођача хране. То нема никаквог смисла, посебно за грану која је у временима кризе показала сву виталност, која је и даље нето извозник. Од извоза хране, односно сировина за њену производњу, ове године ће у земљу стићи око 2,1 милијарда долара, па ће ова област и у временима кризе остварити суфицит од милијарду долара. Замислите колико би то тек било када би имали аграрни буџет који ова грана заслужује и када би у свет извозили производе из виших фаза прераде, а не само сировине", каже, коментаришући висину новог Аграрног буџета за следећу годину Милош Бугарин, председник Привредне коморе Србије.

У интересу Србије, пољопривредника али не и Владе

Бугарин истиче да је допринос аграра укупном буџету Србије убедљиво документован и да је Привредна комора Србије поднела и аргументе онима који су креирали буџет.

„Сваки динар уложен у аграр враћа се петоструко. То је у интересу Србије, а не само произвођача хране. Зато се питам, зар није у интересу и Влади Србије да кроз веће улагање допринесе већој производњи хране, да има већи извоз, да храна више доноси у републички буџет од оног што је било протеклих година“, наводи Бугарин.

Директан допринос аграра буџету кретао се од 11 до 15 одсто, а са пратећим делатностима у прехрамбеној индустрији то је достизало и 40 одсто. Аграру се из буџета враћало симболично, прошле године учестововао је само са 2,6 одсто, а сад је тај проценат незнатно, привидно повећан.

„Ако, имамо у виду инфлацију, која је била у овој години знатно изнад планираних 11 одсто, што је највише у Европи, и циљану у 2011. години од 4,5 одсто плус или минус 1,5 одсто, онда се то привидно повећање неће осетити. Како такав буџет може утицати на развој пољопривреде? Као да се остварује прогноза ФАО из Рима - да ће Србија, ако тако настави, ускоро постати зависна од увоза хране. Уосталом, видели смо шта нам се догодило са млеком: за последње две деценије српску пољопривреду водило је 12 министара а број крава млекуља смањен је у том периоду за готово 500.000 грла“, коментарише Бугарин подвлачећи: „Дакле, буџет је антиаграрни, није развојни и нисмо очекивали да ће пољопривреда бити толико потцењена, посебно у ово време кризе када знамо шта нам све она значи. Јер, он је у несразмери са оним што пољопривреда доприноси српској економији. Ту ништа неће помоћи ни чињеница да је Министарство пољопривреде једино које је добило повећан буџет за две милијарде динара у односу на прошлу годину. Произвођачима хране неће помоћи ни то што је актуелно Министарство пољопривреде и само незадовољно са овим што је добијено.“

Добијени аграрни буџет је и последица тога како је Министарство пољопривреде представило Влади овај сектор, како је презентовано шта и колико је урађено и шта све намеравају да чине. Бугарин верује да је анализа аграра била убедљивија, да су у документовању података ефикасније коришћени подаци из ПКС, да би и креатори више одвојили за аграрни буџет. Протеклих месеци из Привредне коморе Србије је кренула акција да пољопривреда добије буџет који заслужује. Та акција је опште подржана у јавности али, ето, ни то није било довољно.

У Србији нестају и села и њиве

Највише за сточарство

„Сад кад је цифра позната треба видети како то мало пара да се на најбољи начин усмери на гране које најпре могу да врате уложени новац. Очито је да сви не могу добити довољно, а уколико новац будемо тако делили, онда ће и сви бити незадовољни. Новац треба усмерити, пре свега, у посрнуло сточарство како би кренули у обнављање сточног фонда. То не може одједном да се уради. Али, ако би покренули сточарство, које у бруто друштвеном производу пољопривреде учествује само са 30,5 одсто, оно би онда могло да повуче и друге привредне гране, посебно прехрамбену индустрију“, каже Бугарин.

Подсећајући да је пољопривреда делатност у коју се са улагањем од милијарду евра најбрже може удвостручити производња и извоз хране у свет, Бугарин предлаже да аграр постане стратешка делатност у Србији.

„Ако се створи 350.000 комерцијалних газдинстава у земљи не би требало да бринемо за будућност. То је наша реалност, до које не знам када ћемо стићи ако и даље будемо ову привредну грану третирали као до сада. Јер, остаће нам само фраза: Да је суштина аграрне политике да од пољопривредне производње заради пољопривредник и да становништво има довољно производа по прихватљивим ценама. Средства која су на располагању аграру не могу да испуне очекивања. То ће нас враћати натуралној производњи, даљем смањивању сточног фонда. Приноси ће зависити од ћуди времена“, истиче Бугарин.

У време кризе обично расте потрошња хлеба. У Србији и она пада. Током 2007. године трошили смо по становнику 109,5 килограма, у 2008. години 105,8 килограма а прошле године 103,3 килограма хлеба.

Слично је и са месом и прерађевинама, јер нам је сад годишња потрошња по једном становнику испод 60 килограма (меса мање од 43 килограма). При томе, у Србији је необрађено 600.000 хектара земље.

„Срамно је да аграрни буџет износи само 2,5 одсто укупног буџета земље, колико је усвојено на седници Одбора за пољопривреду Скупштине Србије. Тих 20 милијарди динара, што је за две милијарде више него у овој години, неће осетити произвођачи хране, којима се увек обраћамо, хвалимо их и захваљујемо на доприносу у стабилизацији привреде земље, посебно у овим кризним годинама. Српско село данас пружа најбољу слику о стању у пољопривреди - оно нестаје. Испада да је био узалудан наш труд када смо у програму за решавање проблема у аграру, који је понудила ПКС, указивали да је потребно обезбедити новчане премије произвођачима за произведене и испоручене (продате) количине одређених производа. У подробној анализи коју смо доставили Влади Србије о стању у српском аграру и понудили решења, између осталог смо истакли да је премије потребно утврдити републичким прописима у апсолутном износу динара по јединици производног капацитета (хектару или грлу стоке) или продатог производа и исплаћивати их свим произвођачима, независно од организационог или својинског облика, за укупне количине, које у одређеном периоду као сопствени финални производ продају на тржишту, или за сопствене потребе задржавају за даљу репродукцију на сопственој фарми“, подвлачи Милош Бугарин.

„Дали смо до знања произвођачима хране да има и оних који разумеју тренутак у коме се они налазе, да нудимо решење за њихове проблеме. Треба радити. Надам се да ће једног дана та решења бити примењена, да ће једног дана заживети оваква аграрна производња у Србији“, ипак је оптимиста Бугарин.

(balkanmagazin.com)