Милорад Вучелић: Народна кожа у државној каси

Треба закључити да озбиљне разговоре морамо почети сами међу собом, без режимских посредника. Са јасном намером да се што пре замени овај режим који нити је било ког добра Србији донео, нити то може да уради убудуће

Још су наши стари знали да не ваља разговарати са првим на кога наиђеш, јер ако је то лош човек и разговор ће ма колико ти био мудар, кадар и увиђаван, бити рђав и залудан.
Данас би било лако избећи овакву замку јер има и превише знакова препознавања ко је и колико лош, покварен, неспособан и неодговоран и са ким озбиљан разговор не може бити смислен, али је наш проблем у томе што управо такви људи воде нашу државу и владу или, пак, спадају у пратећи ешалон аналитичарских идеолога и медијских контролора, пропагатора и апологета постојећег режима у Србији, а који себе уз све то називају елитом.

Како изгледа такав покушај разговора и зашто је он узалудан? Да ли ми када говоримо са представницима српског режима причамо са неким неолибералима, како су они били спремни да се представе? Нипошто. Они су селективни неолиберали, негде јесу негде нису, они су у суштини за властодржачку самовољу. Како би сликовито рекао њихов непомињани инспиратор, шпански генерал Франко: "За пријатеље све, а за противнике - закон." Јесу ли они непоколебљиви заговорници тржишне привреде каквим хоће да се представе? Одговор је опет негативан - они су за командну економију и то посебног партократског типа. Изнад сваке стручности и професионалне компетентности стоји партијска припадност. Да ли је у њиховом случају реч о неким кејнзијанцима који виде праву прилику за излаз из кризе у Србији у јавним радовима? Опет - не. Нису ништа урадили да би то потврдили већ пуне три године. А намеравају тек наводно нешто да ураде на том плану када продају јавно добро, попут Телекома, а затим и других државних и националних ресурса.

Када разговарамо с њима да ли тада разговарамо са неким европејцима, евроентузијастима или еврофанатицима? Одговор је поново негативан. Све што ураде тобож у име европских интеграција, они по оценама те исте Европске уније ураде наопако. Погледајмо само на хаос и рушење сваког угледа независног судства коју су направили са реформом правосуђа. Погледајмо само на разорну и катастрофалну аграрну политику владе и посебно министра пољопривреде Драгина, или, пак, на разна непочинства и рушилачку и штеточинску политику у грађевинарству и просторном планирању министра Дулића. Овај режим је добрим делом срушио многе елементе правне државе и регуларног рада демократских и државних институција. Свели су парламент на најниже гране уз најгоре кич додатке... То су елементарне претпоставке за демократију. То не поштују. Дакле, ни демократе нису.

Бацимо само поглед на корупцију, на непоштовање институција и агенција које су сами основали. Ретроактивност и потпуна правна несигурност постале су специфична српска обележја тобожње правне државе. За њих на очи свог народа, али и ЕУ и Европе, не важе ни сукоби интереса, ни обавезе према поверенику за јавно информисање, државном ревизору, нити било шта друго. Да ли је, пак, реч о неким трапавим и неспособним поштењачинама - никако. То потврђују увиди управо свих оних институција које су они сами морали да уведу, и то принуђени од стране Европе. Не поштују их ни најмање. Њих се то крајње дрско не тиче. По званичним подацима равно половина јавних набавки је повезана са корупцијом. Корупција у Србији по налазима европских комисија је у незадрживом успону.

Да ли је реч о неким социјално одговорним људима и о влади и о некаквој социјалдемократској идеологији? О томе тек нема ни трага ни гласа. Нити они знају како да привређују, нити уопште размишљају како да изврше неку правичну прерасподелу онога што је у Србији зарађено и произведено. Они грађане Србије систематски, порезима и наметима, осиромашују и пљачкају. Скидају народу кожу с леђа не би ли попунили буџет. Уз то државу и све њене грађане и све њихове потомке немилосрдно задужују.

Да ли је реч о неким побожним људима? За грађане других вероисповести не знам, или нисам баш сигуран. Што се ових који се издају за православце тиче, ни то се не би могло рећи. Намерили су се као мало ко пре њих да Цркву ставе под потпуну контролу, која још није виђена и доведу је у функцију власти. И једино то им добро иде. И ту су пронашли папу и Ватикан као поуздане и неопходне пријатеље.

Сем папе, ни што се пријатеља у свету тиче немају се чиме похвалити. Цене их у свету само они који им беспоговорно наређују и које они исто тако беспоговорно слушају. Они који би им могли бити пријатељи и готово нам се нуде, виде и знају са каквим режимом имају посла, па одустају, и тако трпи и народ. Између могућих српских пријатеља и народа испречио се режим. Не дају. Нема прилике коју они не би искористили да дрско, изазовно, пркосно, готово и јавно упитају Русију или Кину: па колико то кошта тај ваш вето у Савету безбедности УН када је Косово у питању?! Разговарају баш тако као да мисле да Космет и има неку процењиву цену, која је код њих иначе врло ниска.

Да ли је овај режим направио неки друштвени уговор и договор са радницима, капиталистима, сиромашнима, сељацима, фармерима, средњом класом, интелигенцијом, службеницима? Не! Са сваким слојем друштва они су у сталним сукобима.

Нико није, а све позивајући се на свет и Европу, толико дубоко провинцијализовао Србију као овај режим у којем "ЕУ нема алтернативу". Она се тренутно мимоилази са свим битним и животно важним питањима наше планете, са свим геостратешким променама и увидима и, напокон, са најконкретнијим животним питањима и историјом свог народа. Режим је на неком забаченом колосеку, далеко мимо света на којем му је једина брига да некако преживи на власти и држи ту лажима и силом оковани народ.

Треба закључити да озбиљне разговоре морамо почети сами међу собом, без режимских посредника. Са јасном намером да се што пре замени овај режим који нити је било ког добра Србији донео, нити то може да уради убудуће. Само таквим разговорима можемо бити на нивоу епохе која се преиспитује и трага за спасоносним решењима. Тражите, драги читаоци, такве сабеседнике и оне који вам се у таквим разговорима наметну, изаберите и прихватите као предводнике.

(Вести)