петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милорад Додик: "Распакивање Дејтона" значи "распакивање" БиХ
Хроника

Милорад Додик: "Распакивање Дејтона" значи "распакивање" БиХ

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 21. новембар 2010.

БАЊАЛУКА - Предсједник Републике Српске (РС) Милорад Додик сматра да је Дејтонски споразум једини могући основ постојања и опстанка БиХ и упозорава да би "распакивање" овог споразума значило и "распакивање" БиХ.

Додик је у саопштењу поводом 15 година од потписивања овог споразума, оцијенио да је "Дејтонски мировни споразум без сумње најуспјешније проведен мировни споразум у свијету након Другог свјетског рата".

"Петнаест година након потписивања Дејтонског споразума у БиХ непрекидно влада мир. Нема етничког насиља. БиХ је потписала Споразум о стабилизацији и придруживању, постала је нестална чланица Савјета безбједности УН, чланица је Савјета Европе. У БиХ, петнаест година након потписивања Дејтонског споразума, у миру живе до тада зараћени народи" - наводи предсједник Републике Српске.

Међутим, истиче Додик, Дејтонски мировни споразум није само зауставио рат у БиХ, како то неки воле да представе, већ је успоставио структуру БиХ и начин њеног функционисања.

"Тим споразумом успостављена је БиХ, састављена од Републике Српске и Федерације БиХ. У ту и такву БиХ Република Српска је унијела свој субјективитет и суверенитет, Анекс 4 споразума, Устав БиХ је највиши правни акт у БиХ. Република Српска, као страна потписница свих анекса Дејтонског споразума, па и Анекса 4, у потпуности је привржена његовом провођењу. Али, не провођењу духа споразума, како су то покушавали да наметну поједини високи представници" - упозорава Додик.        

Он оцјењује да је Канцеларија високог представника, позната као ОХР, највећа кочница и препрека даљем развоју земље и њеном европском путу.        

"Улога и мисија високог представника јасно је дефинисана Анексом 10 Дејтонског споразума, и ограничава се само на тај анекс. ОЕБС већ годинама оцјењује изборе у БиХ као фер и демократске, на основу којих институције БиХ имају свој демократски легитимитет. Супротност демократији је дјеловање ОХР на основу којих институције БиХ имају свој демократски легитимитет.

Интервенционизам високог представника, умањује шансе за постизање консензуса унутар БиХ. У бројним случајевима високи представник је поступао као инструмент само једне стране и политике. То никоме није донијело користи, већ штету свима, а понајвише напретку БиХ" - објашњава Додик.

Предсједник Српске подсјећа да је у БиХ већ 15 година мир, али да у Сарајеву и европским пријестоницама и даље засједа Савјет за провођење мира, што само говори о апсурду у коме се БиХ налази.

"Савјет безбједности УН и даље поступа по глави 7 када расправља о БиХ, иако је потпуно јасно да је у БиХ мир, и да БиХ није безбједносна пријетња ни региону ни свијету. То показује непрестано смањивање војног дијела мировне мисије, која је од почетних 60 000 дошла до 1 600 војника. Уосталом, ова и оваква БиХ је нестална чланица Савјета безбједности УН, која ће на почетку идуће године предсједавати његовим радом" - наводи Додик.

Он оцјењује да Дејтонски мировни споразум "није савршено рјешење за БиХ, као што таква рјешења не постоје у другим вишенационалним, па чак и једнонационалним заједницама".

"То је једини могући основ постојања и опстанка БиХ. Неуспјешни покушаји измјене само једног анекса тог споразума показују с колико пажње је у суштини Дејтонски споразум написан. Када кажем Дејтонски споразум, мислим на изворни текст споразума договореног у Дејтону и потписаног у Паризу 1995. Распакивање Дејтонског споразума је распакивање БиХ. Надам се да је то свима јасно" - закључује предсједник Републике Српске Милорад Додик.

(Срна)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер