недеља, 25. август 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милорад Додик: Позваћу Србе у САД да гласају за Трампа
Хроника

Милорад Додик: Позваћу Србе у САД да гласају за Трампа

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 16. јул 2019.

 У континуитету подржавам Доналда Трампа. Стварно мислим да је Трамп један реалан, рационалан политичар, велики лидер који је Америци вратио економску стабилност и који има највећи раст популарности у САД.

Без обзира што трпим последице због подршке њему и што ми је америчка администрација, са којом и он сам има проблеме, увела санкције, мислим да је добро да он поново побједи на изборима. Кад дође вријеме послаћу поруку свим Србима који имају право гласа у Америци и којима је важно шта ја кажем да гласају за Трампа, каже у разговору за Данас Милорад Додик, председавајући Председништва БиХ, одговарајући на питање да ли ће подржати председника САД Доналда Трампа у „трци“ за нови мандат. Додик је, подсетимо, уз премијера Мађарске Виктора Орбана, једини званичник са ових простора који је пружио јавну подршку Трампу током кампање за председничке изборе 2016. године.

*Председница РС Жељка Цвијановић се недавно састала са званичницом САД Лором Купер. Како оцењујете значај таквих сусрета?

– Несумњиво је важно да се представници Републике Српске срећу са важним људима америчке администрације и да можемо да изнесемо своје ставове. То само говори о једном новом приступу по којем нови чланови америчке администрације покушавају да што више слушају, уместо да не слушајући никога намећу своја рјешења, како је то чинила стара администрација. Зато ме радују такви састанци и подржавам их.

*У протеклих неколико месеци имали сте састанке са папом, турским премијером Реџепом Тајипом Ердоганом, мађарским премијером Виктором Орбаном… Какви су Ваши утисци о тим разговорима?

– Такви разговори увијек релаксирају ситуацију. Постоје питања која се наметну у јавном дискурсу и о којима онда можете да разговарате на састанцима. Било ми је изнова занимљиво разговарати са свим тим саговорницима. Видим да постоји једна већа доза реализма а не идеализма у политичком расуђивању… Код папе то можете нарочито да видите.. Што се Орбана тиче, он је прототип успјешног вођења једног друштва које је прије петнаестак година било у тежој економској ситуацији него Грчка и он је успио да својим мерама Мађарску уздигне као земљу са растућом економијом, која има просперитет и будућност. То што се Орбан некоме у Европи не свиђа не мора да значи да ми морамо да се повинујемо таквим ставовима… А Ердоган је далеко прагматичнији него када га гледате у медијима.. Наши разговори нису ишли у смјеру политичких рјешења на Балкану, ту се разликујемо, али смо разговарали о практичним стварима, попут изградње ауто-пута. Ми се морамо оријентисати на економију… Наравно, ја и даље не мислим да је Турска изгубила симпатије према муслиманима и да је одједном постала космополитска, али Турска је важна држава, нарочито са економског становишта и Ердоган је у том смислу велики лидер.

*Како коментаришете недавне изјаве бившег британског дипломате Тимотија Леса и бившег заменика шефа ЦИА за Балкан Стивена Мејера, који не искључују могућност прекрајања граница на Балкану, укључујући уједињење Србије и Републике Српске?

– Дуго сам у политици, око двије деценије, и срећем многе људе који су страни намјештеници у БиХ … Многи причају готово идентичну причу као њих двојица, једино што за разлику од њих двојице неће то јавно да кажу… Скоро сам био на неком мјесту у западној Европи и један дипломата који неће јавно да се експонира пита ме „докле ће ово моћи овако“… Дакле, сви су они свјесни ситуације кад оду у пензију, а док су намјештеници причају о нечему што су њихове владе замислиле да тако треба да буде, без обзира на реалност. Чарлс Крафорд, који је био амбасадор и у Сарајеву и Београду, и могао је да упозна и односе између Бањалуке и Сарајева и између Београда и Приштине, а био је веома агилан британски дипломата, када је отишао у пензију, на једном скупу у Будимпешти прије неколико година рекао је да је међународна заједница неправедна. Као пример је навео чињеницу да на Косову живе два народа која су сукобљена, силују жене једни другима и не подносе се – Срби и Албанци, а међународна заједница каже „пошто је тако, раздвојите се“ и да државу Албанцима, док у БиХ влада слична ситуација између различитих народа – ратују, убијају се, силују жене једни другима, а међународна заједница каже „ћутите и будите заједно“. Дакле, то су ти двоструки аршини.

*Изјавили сте недавно, говорећи о немогућности формирања Савета министара БиХ , да је БиХ „пропала држава“. Видите ли излаз из актуелне ситуације?

– Изјавио сам и да је, нажалост, пророчица Ванга умрла, па нема ко да одговори кад би могао да буде формиран Савјет министара. Чињеница је да БиХ мало ко разумије, осим нас који тамо живимо, а управо због тога нас многи квалификују на различите негативне начине. У суштини мислим да је највећи кривац међународни фактор који је креирао мировно рјешење. Када је рат завршен требало је да се поштује воља народа, а не да се праве експерименти… У БиХ је направљен експеримент. Ако постоје кривци за ово стање, онда су то они који су мислили да могу да сруше „велику“ Југославију, а да на простору БиХ потом направе „малу“ Југославију. То је проблем који ми вучемо 20 година, међусобно се трвећи, убачени у њихове „лабораторије за вјежбање“, гдје нестручне дипломате из иностранства долазе и вјежбају на нама, а онда оду након три године. Дакле, то је концепт који није прилагођен реалности.

Странци не хају за наше приједлоге, мисле да смо ми мање вриједни и да за нас вриједи само батина. Коначно треба да питају нас, нас који тамо живимо. БиХ овако како ју је неко замислио не може да живи.

*Како гледате на тврдње члана Председништва БиХ Жељка Комшића да „власти у Србији прећутно или директно подржавају сребренички геноцид“?

– Комшић тврди да Србија, тобоже, ремети ситуацију, када је реч и о БиХ, али није рекао да није ријешен покушај убиства предсједника Александра Вучића у Поточарима од прије неколико година.. Дакле, он је стално нешто љут и са нечим се не слаже, али тиме не доприноси ничему. Србија је несумњиво најзначајнија и највећа држава на овим просторима и као што се и показало у последњим годинама збиља је гарант стабилности целог региона. БиХ је ту успутна прича… И зато се Комшић и слични стално „залијећу“ на Србију…

*Премијерка Србије Ана Брнабић је уочи 11. јула изјавила да неће присуствовати комеморацији у Поточарима јер није позвана. Да ли сте Ви били позвани на комеморацију сребреничким жртвама?

– Нисам био позван, али постоји ту много отворених питања. Прво, као што сам рекао, још није ријешен случај покушаја убиства предсједника Вучића. Док се то не ријеши било би депласирано позивати било ког званичника Србије. Очигледно, у Сарајеву нешто скривају. Полиција РС је идентификовала сва лица која су у томе учествовала. Налазе и све што је откривено у РС преузели су у Сарајеву да би даље наставили истраге, а суштини се десило да су они то само заташкали. Уз све поштовање за комеморацију жртвама, Сребреницу не треба посматрати на начин на који то желе Бошњаци, они имају проблем са сталним наметањем те теме. Цео проблем Сребренице је у неједнаком третману жртава. Желећи да будем објективан и тачан тражио сам имена људи страдалих на простору Сребренице и Братунца током рата. Списак од 3.500 људи није измишљена прича. Ради се о томе да је страдање Бошњака било концентрисано на неколико дана или двије седмице, а Срби су у континуитету страдали од 1992. до 1995. И даље позивам на формирање међународне комисије, са највећим свјетским експертима, да они утврде шта је било током те три године и сад јавно изјављујем да ћу стати иза мишљења те комисије. То што су у Хагу пресуђивали појединцима је нешто друго. Уосталом, стално нам говоре ови са Запада да не може бити опште кривице већ индивидуалне.

*Како оцењујете самит Процеса сарадње у Југоисточној Европи, одржан прошле седмице у Сарајеву?

– БиХ је завршавала једногодишње председавање и били смо у обавези да организујемо завршни скуп. Том приликом указано је на отворена питања, попут проблема Косова, европских интеграција… Неке земље имају проблеме у вези са инфраструктуром, друге око граница… Све је било стављено на сто. Имајући у виду да се ради о иницијативи која постоји 23 године, ово је била прилика да се разговара о томе на највишем могућем нивоу. Нисам баш сигуран да ли ће бити спроведени закључци са скупа, јер све су то питања која постоје већ годинама. Био је ту и захтев предсједника Албаније да се призна Косово, али сам јасно рекао да БиХ неће признати Косово, већ да ми само можемо да прихватимо евентуални договор Београда и Приштине. Било је важно присуство Ердогана, како би се оснажили пројекти у вези са изградњом пута Београд-Сарајево, од чега 150 километара пролази кроз РС.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер