четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милорад Додик: Конституисање Скупштине српског народа у БиХ је било важно за освајање слободе
Хроника

Милорад Додик: Конституисање Скупштине српског народа у БиХ је било важно за освајање слободе

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 22. октобар 2016.

 Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је стварање Српске и конституисање Скупштине српског народа у БиХ 24. октобра 1991. године историјски догађај важан за освајање слободе коју су Срби у моменту распада бивше Југославије сматрали примарним политичким интересом.

- Одржати седницу Скупштине у моменту када се на простору бивше Југославије дешавао распад био је дубоко визионарски политички потез оних који су тада о томе одлучивали - рекао је Додик, поводом 25 година од проглашења Скупштине српског народа у БиХ.

Председник Српске наводи да је Скупштина, као највиши законодавни политички орган, доносила најважније одлуке и да је поносан на то што је од почетка био њен члан и на неки начин сведок стварања и доношења свих аката.

- Народна скупштина Републике Српске је чином стварања и својим деловањем у различитим фазама - у рату, послератној изградњи и сада у обнови Републике Српске и њеном јачању, незаобилазан институционални капацитет и фацтор - рекао је Додик.

Он истиче да је обавеза свих садашњих и будућих генерација да јачају капацитет, значај и дигнитет Народне скупштине Републике Српске.

Скупштина српског народа у БиХ основана је 24. октобра 1991. године, након што су 14. октобра српски посланици прегласани у Скупштини тадашње СР БиХ.

На Скупштини српског народа у БиХ утврђено је да ће она разматрати и одлучивати о оним питањима која се односе на остваривање равноправности српског народа са осталим народима који живе у БиХ и на заштити интереса српског народа уколико они буду били угрожени, било у Скупштини БиХ или изван ње.

Одлучено је и да ће признати акте Скупштине БиХ који нису супротни интересима српског народа.

Скупштина је расписала плебисцит о останку српског народа у тадашњој заједничкој држави Југославији на којем су се Срби у БиХ изјаснили у готово стоодстотном проценту за ову опцију.

Плебисцит је одржан 9. и 10. новембра 1991. године када се око 1.350.000 грађана или 96,4 одсто изјаснило да жели самосталну српску државу, која може да буде у саставу Србије и Југославије.

Муслимани и Хрвати нису признали резултат плебисцита, после чега су сви српски посланици из свих странака у Скупштини СР БиХ наставили рад у Скупштини српског народа и почели доношење аката којима је конституисана Република Српска.

Скупштина српског народа је радила у Сарајеву од 24. октобра 1991. године, све док јој није онемогућен рад и запретила физичка опасност за посланике и функционере.

Током марта 1992. године Скупштина је своје сједиште дислоцирала на Пале код Сарајева, где је настављен рад и даље конституисање Републике Српске.

(Срна)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер