среда, 24. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милорад Додик: Када мени неко каже "Ђеси, Босанац", мени дође да се потучем. Ја сам увек био крајишки Србин, никада нисам био босански Србин, то је подвала још од Калаја
Хроника

Милорад Додик: Када мени неко каже "Ђеси, Босанац", мени дође да се потучем. Ја сам увек био крајишки Србин, никада нисам био босански Србин, то је подвала још од Калаја

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 27. септембар 2022.

 Члан Председништва БиХ Милорад Додик је рекао да га "боли када га неко назове Босанцем".

„Ја никада нисам ни био Босанац, када мени неко каже ‘Ђеси, Босанац’, мени дође да се потучем. Ја сам увек био крајишки Србин, никада од тога нисам одустао, једино што никада нисам био босански Србин. Ја сам Србин и то је подвала још од оног Калаја, у којој су покушали да тај српски идентитет разбију па су говорили хрватски Срби, босански срби, црногорски Срби, па косовски Срби, па ће испасти и београдски Срби на крају, да нису остали Срби. То је њихова концепција која иде. Ако се ми томе не одупремо, онда наравно да почну и неки наши људи да говоре тако, на тај начин. Ја сам препознао ту опасност и никада нисам пристао да будем идентификован на тај начин. Та идентификација припадности народу код нас је изразита, она је далеко израженија него овде можда у Србији, али то је напросто због услова у којима ми живимо“, рекао је Додик за ТВ Хепи.

Поново је негирао геноцид, Бошњаке називао муслиманима и рекао да је последњи попис становништва утврдио да током агресије на БиХ „није страдало толико Бошњака колико стоји у званичним документима“.

„Онда дође тај попис и они кажу ‘ево нас има више’. Како смо вас онда побили? Где сте, одакле сте дошли? Како је могуће да вас има више, ако је све то што сте рекли тачно? Како сада вас одједном има више, а Срба има мање и Хрвата има мање? Како сад то? Какви су то апсурди? По оној Андрићевој: ‘Кад уђете у Босну, ту престаје логика'“, рекао је Додик.

„С Милановићем се тешко може сложити, али није моје да тражим разлике“

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је да хрватски председник Зоран Милановић износи ставове са којима се човек тешко може сложити, али да његов задатак као лидера није да стално тражи разлике, већ да покушава да направи нешто корисно за заједницу.

Додик је казао да је важна и „непобитна чињеница“ то да „Срби имају две државе – Републику Српску и Србију, док су Хрвати у једној држави“.

„То је нешто што не можете оспорити, то је чињеница… Моје, као вође, лидера, није да стално тражим разлике него да покушам нешто да направим корисно за нашу заједницу“, оценио је Додик за телевизију Хепи.

Додао је да је веома непријатно на граници имати земљу која је у ЕУ и НАТО, док Република Српска није међународно призната.

„Тако да нас је однос који је природна одбрана права за идентитет у БиХ, довео до тога да смо ми амортизовали притиске Хрватске на Републику Српску у ЕУ и НАТО интеграцијама“, рекао је Додик.

Поновио је свој ранији став да Хрвати треба да имају трећи ентитет и да се боре за свој статус, док „мајоризација коју Бошњаци желе у БиХ у политичком смислу иде за тим да елиминише идентитет, да нестану Хрвати, а следећи су Срби“.

То је, као је оценио, стара идеја Алије Изетбеговића у Исламској декларацији, да Бошњаци овладају БиХ.

Додик је истакао да је захвалан Србији и њеном председнику Александру Вучићу за изградњу моста на Рачи код Бијељине, и напоменуо да је Република Српска, као једна „мала земља“, изградила 100 километара аутопута.

Он је још рекао да турски председник Реџеп Тајип Ердоган има неке рационалне приступе за текућа питања у БиХ и да је приликом последње посете Сарајеву говорио оно што је приближно његовом ставу, за разлику од бошњачких, а то је да домаћи лидери у БиХ треба да постигну договор и да не чекају да им се нешто наметне са Запада.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер