четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милорад Додик: Бошњачки политичари су криви што нема пописа
Хроника

Милорад Додик: Бошњачки политичари су криви што нема пописа

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 03. април 2011.

БАЊАЛУКА - Предсједник Републике Српске (РС) Милорад Додик оцијенио је да су за застој и кризу у БиХ одговорни странци, као и да ће, уколико ове године не буде пописа на нивоу БиХ, кривицу сносити бошњачки политичари.

"Очито је да се у БиХ не може постићи ни минимални компромис око најједноставнијих ствари. Оспораван је попис у коме би се народ изјашњавао о националној, вјерској и језичкој припадности. До пописа није дошло због концепта попут овог који заговарају платформаши да би касније оспоравајући ту врсту изјашњавања обезбиједили концепт у коме ће Бошњаци бити већина и одлучивати о свему у БиХ", изјавио је Додик за "Глас Српске".

Предсједник Додик истиче да су рјешења, која су у посљедње вријеме доношена у БиХ, "продукт и памет странаца", па стога "застој и кризу треба приписати њима". Он каже да странци у РС нису могли наћи пукотине и послушнике који ће урушавати Српску, због чега су сада кренули на Федерацију БиХ (ФБиХ).

"Можда су баш због тога странци, доскора наклоњени ФБиХ, почели да роваре и производе додатну кризу. Но ми не смијемо да се уљуљкамо, јер се само чека тренутак да би се наставило са урушавањем РС. Поручујем да смо спремни и да ћемо свим демократским средствима бранити интересе РС", рекао је Додик.

Додик је истакао да је препознао политику бошњачког експанзионизма кроз политику бошњачких страначких лидера Златка Лагумџије, Сулејмана Тихића и Хариса Силајџића, који у овом тренутку на дневном реду имају обрачун са Хрватима и њиховим националним интересима.

"Чим се створи минимална прилика то ће употријебити и према Србима. Оно што чиним није само одбрана колективног права Хрвата, то је у исто вријеме и одбрана наших позиција у будућности које се односе на Дејтон и интересе српског народа", сматра Додик.

Предсједник Српске оцијенио је да је налог високог представника и подршка међународне заједнице "платформашима" урушила основне принципе Дејтонског споразума који подразумијевају конститутивно представљање народа.

Говорећи о недавној сједници Управног одбора Савјета за провођење мира (ПИК), гдје је РС окарактерисана као фактор који урушава државне институције, прије свих Суд и Тужилаштво БиХ, Додик је оцијенио да је на овом дводневном скупу "владала панична ситуација, јер и странци виде да у БиХ постоје институције које нису у стању да дају резултате и да је потребна њихова подршка да би опстале".

"Институције које су направљене без подлоге у Дејтону и које су служиле само да би наштетиле Србима за нас не могу бити легитимне и не можемо их подржавати. Како подржати Суд и Тужилаштво БиХ које суди само Србима? Многи високи представници су наметали законе иако нису имали право да то чине и по њиховом налогу су прављене институције од којих ми немамо користи. Једино што хоћемо јесте да се поштује Дејтонски споразум и Устав", поручио је Додик.

Додик каже да је РС спремна да разговара о формирању власти на нивоу БиХ на познатим принципима које су промовисали. "У власти треба да се нађу легитимни представници конститутивних народа и то они који су добили несумњиву подршку у свом народу. Предсједавајући Савјета министара треба да буде легитимни представник хрватског народа и ротација се мора поштовати да би се одржала БиХ. Што се тиче формирања власти на нивоу БиХ, РС је већ одавно спремна. Нека сада високи представник распетља ситуацију коју је заплео у ФБиХ и власт на нивоу БиХ може да се формира", поручио је Додик.

Говорећи о скором доласку специјалног представника ЕУ у БиХ, Додик је истакао да је добродошао као партнер. "Можемо прихватити сарадњу са Европом и њиховим представницима, али уплитање специјалног представника ЕУ у домаће послове и суспендовање одлука домаћих институција било би недопустиво", каже Додик.

Тужилаштво БиХ "отеже" са ексхумацијом српских жртава

Од тренутка достављања информације Тужилаштву БиХ гдје се налазе гробнице српских жртава, па до момента издавања наредбе за ексхумацију, прође од три до 12 мјесеци, а док је тај посао радила канцеларија за тражење несталих Републике Српске /РС/ овакви случајеви су се рјешавали за 10 дана, наводи се у информацији коју је предсједник РС Милорад Додик упутио Народној скупштини и Влади РС.

О информацији о истраживању и процесуирању ратних злочина и тражењу несталих, коју је предсједник Додик упутио Народној скупштини и Влади РС, биће расправљано на посебној сједници парламента РС, прије него што посланици одлуче о расписива¬њу референдума на коме би се грађани РС изјаснили да ли подржавају постојање Суда и Тужилаштва БиХ, преноси "ЕуроБлиц".

У информацији се наводи да је Тужилаштво БиХ од 2005. до ове године оптужило 189 особа, међу којима су 132 Србина, док је Суд БиХ за ратне злочине Србе правоснажно осудио на укупно 863 године затвора, а Бошњаке на 93.

"Стање је алармантније ако се зна да је МУП РС Тужилаштву БиХ и осталим тужилаштвима, до краја прошле године, предао 953 пријаве против 7 386 особа, чије су 'дјело' чак 22 682 жртве. Посебан проблем је што Суд и Тужилаштво БиХ раде по Кривичном закону БиХ који постоји од 2003., а не Кривичном закону СФРЈ који је важио у вријеме ратних злочина, а чије су санкције повољније за осуђене", додаје се у информацији.

Ријеч је о кршењу међународних правних норми, јер се закон може ретроактивно примјењивати само ако је повољнији за оптуженог, наводи се у информацији и додаје да је због овога просјечна казна изречена пред Судом БиХ 18 година и дупло већа од казни ентитеских судова, која је у просјеку нешто већа од девет година.

"Из свега наведеног, мо¬жемо закључити да су особе које је осудио Суд БиХ оште¬ћене у односу на оне које су осудили други судови у БиХ и окружењу, па се са правом може поставити питање не¬зависности и непристрасности овог суда", закључио је Додик у информацији.

(Срна)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер