петак, 16. април 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милорад Додик: 1. март 1992. био први пуцањ у БиХ; Жељко Комшић: Скупштина РС била један од алата геноцида
Хроника

Милорад Додик: 1. март 1992. био први пуцањ у БиХ; Жељко Комшић: Скупштина РС била један од алата геноцида

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 01. март 2021.

 Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је да је 1. март 1992. био "први пуцањ у БиХ" и покушај обесправљивања једног од три равноправна народа. Додик је негирао Дан независности БиХ и истакао да инсистирањем на 1. марту као државном празнику Бошњаци настављају "операцију започету 1992. убиством српског свата и спаљивањем српске заставе на Башчаршији, испред старе православне цркве".

„У том светлу видим и данашњу изјаву Жељка Комшића коме су папири Меморијалног центра послужили да на дневни ред стави своју политичку агенду као резервни бошњачки члан Председништва БиХ у којој Србе поистовећује са нацистима, намеће им колективну кривицу за индивидуалне злочине, тражи измену Устава по питању Сребренице и још нам одузима право да говоримо“, рекао је Додик.

Оценио је да је данашњи наступ Комшића „доказ да Бошњаци ни 26 година од завршетка рата нису изашли из рата, да нису одустали од ратних циљева и да немају намеру да воде дијалог са онима који такође полажу право на БиХ“.

Пројекат Меморијалног центра Поточари „Транскрипти геноцида“ је скуп стенограма са седница тадашње Скупштине српског народа у БиХ, а из којих се види став српског руководства.

Комшић: Скупштина РС била један од алата геноцида

Комшич је рекао да су у „Транскриптима геноцида“ мање-више јавни подаци и информације, али које никада нису биле прикупљене, истражене и објављене.

„Од изјаве Ратка Младића из маја 1992. године о томе да план политичког руководства РС јасно квалифицкује као геноцид, преко детаља о улози Београда у логистичкој и идеолошкој подршци РС-у, преко дефинисаних ‘стратешких циљева’ српског народа у БиХ, до сегрегације и дехуманизације Бошњака и Хрвата, и коначно, пуне подршке геноцидним операцијама у Сребреници и Жепи, све упућује на то да је Народна скупштина РС била један од алата геноцида, али и обликовања говора мржње према несрбима“, казао је Комшић.

Он је навео да је Хашки трибунал увек истраживао командну и индивидуалну одговорност, али „није учинио оно што је учињено у Нирнбершком процесу: није утврдио постојање злочиначких организација, где вас је чланство у некој организацији по аутоматизму чинило кривим“, казао је хрватски члан Председништва БиХ.

По његовим речима, управо је то изостало у случају Народне скупштине РС, чији су чланови својим ‘рукама’ били подршка геноциду, који су донели законе и одлуке које су биле смерница политикама и деловању Радовану Караџићу и Ратку Младићу.

Он је предложио неколико корака који би онемогућили будуће кршење права: усвајање закона о негирању геноцида, закона који ће омогућити јединствен статус јединице локалне управе Сребреница, те законски оквир који би онемогућио да они који су учествовали у ратним злочинима буду на јавним функцијама.

(Бета)

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће ЕУ признати руску и кинеску вакцину против коронавируса?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер