четвртак, 05. децембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милојко Арсић: Просечан раст од 2012. до 1018 био је 2,1 одсто, по чему је Србија међу 16 земаља централне и источне Европе на претпоследњем месту
Хроника

Милојко Арсић: Просечан раст од 2012. до 1018 био је 2,1 одсто, по чему је Србија међу 16 земаља централне и источне Европе на претпоследњем месту

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 17. новембар 2019.

 Србија има системски проблем са привредним растом, изјавио је вечерас професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић и навео да је просечан раст од 2012. до краја прошле године био 2,1 одсто, по чему је Србија међу 16 земаља централне и источне Европе (ЦЕЕ) на претпоследњем месту, јер је лошија само Хрватска.

Гостујући у емисији "Утисак недеље" на телевизији Нова С, Арсић је констатовао да раст бруто домаћег производа у једном кварталу нема много утицаја на живот грађана и да је потребан континуиран вишегодишњи раст од око пет процената да би се то одразило на стандард. Арсић је на тај начин прокоментарисао недавну изјаву председника Србије Александар Вучића, који је навео да се очекује да ће Србија у последњем кварталу забележити раст БДП од 5,4 одсто и да ће по томе бити најбоља у Европи.

Професор Економског факултета оценио је да се објављивањем података о расту бруто-друштвеног производа (БДП) Србије пре 30. новембра, када је најављено да ће бити објављени подаци о економским успесима земље, врши притисак на државне институције које се баве статистиком.

Он је истакао и да тврдња да су плате или пензија највеће у историји није ништа спектакуларно, јер је то нормално за привреду која бележи привредни раст. "Свуда где економија расте, и у у Немачкој и у Француској, имају плате веће него у порошлости", констаовао је Арсић. 

Арсић је казао да је могуће да БДП за ову годину буде нижи од оног који је председник Србије Александар Вучић раније најавио и да је због тога могућ притисак на службенике који се баве статистиком.

  Говорећи о економском напредовању земље, он је казао да је просечан раст БДП од 2012. године био око два одсто, а да је Србија, од земаља у региону, имала један од најлошијих резултата у последње три године.

"Лош резултат не може да се објашњава проблемима - поплавама, фискалном консолидацијом...", рекао је Арсић.

Главни и одговорни уредник НИН-а Милан Ћулибрк сматра да ће по економским параметрима Србија годину завршити на доњој половини лествице.

Коментаришући раст плата, Ћулибрк указује на велике разлике када је реч о јавном и приватном сектору. "Ако узмемо да је просек 460 евра, трећа рећи да је он у приватном сектору, који ствара бруто друштвени производ, мањи за 30 евра, а у јавном сектору, који само троши, тај просек је већи за 50 евра", навео је Ћулибрк.

Говорећи о најављеном расту БДП од 3,5 до 3,7 одсто у 2019. години, уредник недељника НИН Милан Ћулибрк  је казао да су то "Потемкинова села" и додао да је за тај раст потребно да раст БДП у четвртом кварталу буде преко пет одсто.

Он је навео да је просечна плата у Србији 2008. године била 450 евра, а да је данас 460 евра.

"Данас имамо 10 евра више него тада. Изгубили смо 11 година. Куповна моћ из 2008. би данас била преко 600 евра", истакао је Ћулибрк.

Председедник покрета Доста је било Саша Радуловић економску ситиацију у Србији описао је као "Потемкинова села", а као посебан проблем је истакао све већи одлазак младих људи, што резултира мањком радне снаге.

"Констатација да Србија иде у добром правцу је само алиби ове власти", оценио је Радуловић.

Говорећи о економском напретку Србије, он је упитао да уколико је реч о расту, зашто млади од

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер