недеља, 20. октобар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милојко Арсић: Привредни раст у Србији у 2019. ће бити око 3 одсто, а не 3,5 како је планирано; Раст БДП у другом кварталу је 2,9 одсто, што је испод просека земаља централне и источне Европе
Хроника

Милојко Арсић: Привредни раст у Србији у 2019. ће бити око 3 одсто, а не 3,5 како је планирано; Раст БДП у другом кварталу је 2,9 одсто, што је испод просека земаља централне и источне Европе

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 17. септембар 2019.

 Привредни раст у Србији у овој години ће бити око три одсто, а не 3,5 одсто како је планирано, јер на то указује раст бруто домаћег производа (БДП) у Србији у другом кварталу ове године од 2,9 одсто, рекао је професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић.

Он је на промоцији економског билтена "Квартални монитор" рекао да је раст од 2,9 одсто испод просека земаља централне и источне Европе који је био 3,7 одсто, а да Влада Србије најављује раст плата у јавном сектору већи него што економске могућности дозвољавају.

"Процењујем да ће привредни раст у овој години бити око три одсто, што је незадовољавајуће, а и за достизање тог нивоа је неопходно да се привредна активност у другом делу године убрза", рекао је Арсић.

Додао је да су узроци ниског привредног раста бројни структурни проблеми који годинама оптерећују домаћу економију, као што су неуспешно пословање јавних предузећа, висока корупација, непоштовање закона и уговора, неефикасност државе и неједнака права учесника на тржишту.

Дефицит текућег платног биланса се, према његовим речима, погоршава због све лошијег трговинског биланса.

Унутрашње неравнотеже привредног и финансијског ситема као што су, како је рекао, бржи раст зарада од продуктивности, ниска домаћа штедња у односу на инвестиције и економски неутемељен јак динар, доводе до бржег раста потрошње од раста производње, што се пресликава на раст спољнотрговинског дефицита.

"Успоравање европских привреда са којима Србија има велику трговинску размену ће умерено деловати на Србију, али ако њихову привреду захвати рецесија негативан утицај ће бити знатно снажнији", рекао је Арсић.

Он је оценио да ризици да европску привреду захвати рецесија постоје, а да су међу њима царински рат и разни финансијски "балони" и "балони" у сфери некретнина.

То су, како је рекао, разлози да се смањи прогноза о привредном расту Србије у 2020. години од четири одсто на три до 3,5 одсто.

Одговорну економску политику Србије за наредну годину требало би, према његовим речима, формулисати тако да буде одржива и у случају рецесије у европским привредама, а то знаачи да се буџетска средства у што већој мери определе за повећање капиталних расхода и смањење пореза привреди, а не на повећање потрошње као што је превелики раст плата у јавном сектору.

Он је рекао да се плате уочи избора повећавају више него што то економске могућности дозвољавају и да би примерено било да су повећане за пет до шест одсто, а не као је најавила Влада Србије од осам до 15 одсто.

"Већ три године за редом плате расту брже од раста БДП, односно изван економских могућности", рекао је Арсић.

Истакао је да би за монетарну политику било пресудно да заустави и преокрене садашњи тренд јачања динара који штетно утиче на привредни раст.

"Према најави Владе фискална политика за крај ове и за наредну годину наговештава да ће великим делом бити подређена политичким интересима владајуће странке у предизборном периоду", рекао је Арсић.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер