Милојко Арсић: Изградња институција није приоритет актуелне власти, уместо изградње институција успоставља се партијска држава

 Постоји све више доказа да изградња добрих институција није приоритет актуелне власти. Уместо изградње институција, успоставља се партијска држава, која треба да обезбеди дугорочну власт актуелне политичке гарнитуре, независно од резултата које остварују у области економије и заштите националних интереса, каже Милојко Арсић за Нову економију.

"Након што је после три године фискалне консолидације проглашено да смо изашли из кризе, следећи задатак је достићи снажан привредни раст и то у дужем року", рекао је Милојко Арсић, професор на Економском факултету и главни уредник издања Квартални монитор.

"За дугорочно одржив и снажан привредни раст потребно је трајно одржање макроекономске стабилности, али и напредак у структурним реформама које су у претходним годинама стагнирале. Структурне реформе се, пре свега, односе на јавна предузећа, али и на државну управу, правосуђе, образовни, здравствени и пензијски систем. Када су у питању јавна предузећа, први корак је да се партијска контрола над њима замени државном, а потом да се она ослободе квазифискалних функција као што су неекономске цене неких производа, субвенције потрошача, толерисање неплаћања услуга и друго. Реформа образовног система треба на свим нивоима, од мајстора до истраживача, да обезбеди знања и вештине које ће бити међународно конкурентне. За раст привреде је важно да се настави изградња инфраструктуре јер се тиме смањују трошкови пословања и унапређује конкурентност привреде. Након тога следи најважнији посао, изградња модерних институција које су примерене савременој тржишној привреди. То значи да се успостави равноправност свих учесника у привреди, као и да се обезбеди ефикаснија заштита уговора и својине. За добре институције кључно је да се изгради државна управа и правосуђе у којима ће компетентност, посвећеност и поштење бити изнад партијске лојалности. Боље институције су предуслов за дугорочни раст привреде, а у њима Србија није остваривала напредак у дужем временском периоду", каже Арсић.

У власти истичу да је привредни раст Србије ове године, који ће бити преко четири одсто, међу највећим у Европи. Хајде да ставимо то у контекст привредног раста региона, рецимо Централне и Источне Европе. Где се стварно налазимо?

"Ако гледамо само ову годину, привредни раст ће бити 4,2 одсто, што су истраживачи Кварталног монитора прогнозирали пре годину дана. Овај раст ће бити на нивоу просечне стопе раста у 11 земаља ЦИЕ које су чланице ЕУ. Већ сада је извесно да ће бар три земље имати бржи раст од Србије. То су Пољска, Мађарска и Летонија, док ће неколико земаља, као што су Словенија, Словачка и Румунија, имати сличан раст као и ми. Према томе, не може се никако говорити о неком спектакуларном расту привреде Србије у овој години. Додатна слабост овогодишњег раста привреде Србије је у томе што је он једним делом резултат једнократних фактора, односно опоравка привреде од прошлогодишње суше и проблема у ЕПС. Да није тих једнократних фактора, раст би износио око 3,3 одсто, што је знатно слабије од просека земаља ЦИЕ. Осим тога, у другој половини ове године привреда Србије успорава раст, што је у складу на нашом прогнозом да ће се у наредној години остварити раст између 3,5 и четири одсто. Раст привреде Србији у односу на окружење је још слабији када посматрамо дужи временски период од пет или 10 година. У претходних 10 година привреда Србије се заједно са Словенијом и Хрватском налази у групи земаља ЦИЕ, које су најспорије расле. Међутим, није исто када привреда Словеније стагнира са зарадама од 1.000 евра и Србија са платама од око 400 евра. Претходна деценија је за привреду Србије у великој мери изгубљена, што се види по кретању просечних зарада. Уочи кризе зараде су биле 400 евра, а сада након 10 година су достигле тек 420 евра. Мада се садашње зараде исплаћују из реалнијих извора него у преткризном периоду, њихов раст за само 20 евра у периоду од 10 година је поразан резултат".

Откуд толико заостајање у привредном расту у последњој деценији, јер светска криза је све погодила?

"За разлику од других земаља ЦИЕ, Србија је ушла у кризу са незавршеном транзицијом, није завршила чак ни приватизацију. Осим тога, Србија је ушла је у кризу са великим унутрашњим и спољним неравнотежама, због чега је негативни утицај светске кризе био снажнији него у случају других земаља. Инвестиције су доминантно финансиране страним капиталом, па је нагло смањење прилива страних инвестиција и кредита на почетку кризе значило и велики пад укупних инвестиција, а тиме и вишегодишњу стагнацију привреде. Осим тога, фискални дефицит је био врло висок, што је имало за последицу снажан раст јавног дуга. У периоду 2008-2012. Влада је била превише фрагментирана и слаба да би доносила тешке и непопуларне одлуке, док су у периоду 2012-2014. избегаване непопуларне мере, како би се актуелна власт учврстила. Као резултат тога јавни дуг је у периоду владе Демократске странке, СПС и Г17+ порастао за скоро седам милијарди евра, да би у току прве две године власти СНС и СПС дуг порастао за чак 10 милијарди евра. Стога је Србија током 2014. године била суочена са реалном могућношћу банкрота, што сигурно није добар амбијент за инвестиције и привредни раст. Озбиљне мере за успостављање макроекономске стабилности су спроведене тек крајем 2014. године. Успостављање макроекономске стабилности у комбинацији са експанзијом европских привреда омогућило је да Србија, чак и током фискалне консолидације оствари раст. Међутим, тај раст је и даље спорији од просечног раста земаља ЦИЕ, мада би Србија као једна од најмање развијених земаља у Европи требало да остварује изнатпросечне стопе раста, како би надокнадила историјски заостатак за земљама средње и Западне Европе".

Како се Вама чини, да ли напредујемо у развоју институција?

"Према различитим истраживањима у којима се процењује квалитет институција, Србија је једна од најслабије пласираних земаља у Европи. У већини истраживања слабије институције од Србије имају само Албанија и Босна и Херцеговина, а понегде и Македонија. Додатни проблем је у томе што у овој области за разлику од неких других, као што су макроекономска стабилност или изградња инфраструктуре, није било напретка претходних неколико година. Ово је посебно забрињавајуће због тога што без добрих институција не можемо да се надамо дугорочном привредном напретку, о чему сведочи дуготрајно искуство латиноамеричких земаља. Разлози за слабе институције у Србији могу се наћи у бројним историјским околностима, али изостанак напретка током неколико последњих година је одговорност актуелне власти. Постоји све више доказа да изградња добрих институције није приоритет актуелне власти. Уместо изградње институција успоставља се партијска држава, која треба да обезбеди дугорочну власт актуелне политичке гарнитуре, независно од резултата које остварују у области економије, заштите националних интереса итд. Таква партијска држава је неспојива са добрим институцијама и правном државом". 

Да ли је то оно што зову заробљена држава?

"Да, заробљена држава је у функцији одређених интересних група које су организоване око владајуће странке. Таква држава је подређена парцијалним приватним интересима, уместо да подједнако служи свим друштвеним слојевима. У таквим државама могућ је одређени економски напредак у трајању од неколико година, али се не може рачунати на дугорочно одржив раст. Актуелна власт настоји да оствари раст привреде уз слабе институције на тај начин што за стране инвеститоре и привилеговане домаће бизнисмене ствара нарочито погодне услове пословања. Они добијају субвенције и послове са државом, заштићени су од бирократских процедура и самовоље власти, укључујући и рекетирање. Високе стране директне инвестиције су последица посебних погодности, које страни инвеститори добијају у Србији, а не тога да су општи услови пословања у Србији добри. Да су услови пословања у Србији добри, то би се одразило првенствено на раст домаћих приватних инвестиција, а сада то није случај". 

Недавно је објављена Дуинг бизнис листа Светске банке на којој смо пали за пет места, али и даље смо на солидном 48. месту. Да ли та листа добро одражава привредни амбијент у некој земљи?

"Ми на Дуинг бизнис листи и даље стојимо много боље него на другим важним листама. Боље смо пласирани ту него на листи Светског економског форума где смо по конкурентности на 78. месту у свету. Или ако гледамо листу Светске банке, која се односи на квалитет управљања државом, која се у Србији ретко помиње, а на њој смо на 103. месту у свету. Она садржи показатеље као што су демократичност друштва, одговорност власти, ефикасност управљања, квалитет институција, борба против корупције. Већина ранг листа којима се оцењују услови пословања, привредни амбијент и слично, заснива се на процени стања у одређеној области, коју дају манаџери, консултанти итд . Дуинг бизнис се разликује од других листа по томе зато што је из сваке области изабран конкретан мерљив и проверљив критеријум. По томе она делује егзактније него друге листе, али то даје простор државама да стратешки реагују и да се фокусирају да испуне баш оно што вреднује листа. На пример, скрати се време за издавање грађевинских дозвола, а урбанистичко планирање није уређено, цвета нелегална градња... Да нешто није у реду са том листом, види се по томе што су Грузија и Македонија боље пласиране од рецимо Немачке и Аустрије".

Од почетка следеће године требало да ступе на снагу закони који уређују плате у јавном сектору и платне разреде, али је то одложено за 2020. Та реформа се припрема већ неколико година, али без ефеката за сада. Због чега је то толико тешко спровести?

"То је објективно крупан и компликован задатак због великог броја разноврсних послова у јавном сектору. Међутим, држава је ушла у овај посао пре неколико година и требало је до сада да буде завршен. Изгледа да је било лутања и различитих виђења у ком правцу треба ићи. Вероватно има и великих отпора код различитих интересних група које су против увођења реда у систем плата у јавном сектору. Неки делови јавног сектора су успели да се изборе за бољи положај него што то одговара објективним критеријумима, па би увођење платних разреда значило да ће у неколико наредних година они имати стагнацију или спорији раст плата. Ту се ради о безбедносним службама ислично. Очигледно да Влада још увек није спремна да исправи те диспаритете". 

Имамо најаве да ће у наредној години баш безбедносне службе имати највећи раст плата.

"То значи да се удаљавамо од паритета које је требало да донесе реформа. Прави систем вредности који доминира у Влади се открива кроз одлуке и поступке, а не кроз декларативна опредељења". 

Јавна предузећа су толико дуго проблем, доношени су закони, покушавана корпоративизација, али и даље нема значајног ефекта. Зашто?

"Постоји притисак да се нешто уради у тој области, од ММФ-а и ЕУ, али ипак потребна је унутрашња политичка воља, јер нико споља не може да нас натера да урадимо тако сложену реформу. Отпори за те реформе долазе од неколико интересних група. Рецимо од стране владајуће странке којој су таква предузећа важна за партијско запошљавање, за финансирање предузећа блиских власти, а потом и саме странке и слично. Други су синдикати који су се изборили за повољне положаје запослених у оквиру неких од јавних предузећа. Мислим да је сада лакше спровести ове реформе него раније, пре свега због нешто боље ситуације на домаћем и европском тржишту радне снаге. Коначно, постоји део привилегованих приватних предузећа која послују са јавним предузећима. Грађани који су истовремено и бирачи, противе се повећању цена струје. Ипак, постепено повећање цена је неопходно јер са постојећим ценама ЕПС не може довољно да инвестира, чак и ако се у њему спроведу све неопходне реформе", рекао је Арсић за Нову економију. 

Економски резултати и пропаганда

Често можемо да чујемо како су неки економски резултати Владе најбољи у Европи, или најбољи у модерној историји Србије. Како вама то изгледа?

"Постоји тенденција снажног фалсификовања текућих економских кретања, као и историјских економских кретања. Ту се не ради о ревизији економске историје, у смислу да се проналазе нови докази и чињенице, већ о обичном фалсификовању прошлости. Сада се као главни проблем зашто Србија заостаје за регионом наводи пљачкашка приватизација, а не рецимо санкције током 90-их, бомбардовање и хиперинфлација. Приватизација у Србији је била подједнако неуспешна као и у другим земљама, Централне Европе, али су те земље сада дупло развијеније од Србије. Очигледно је да се жели избрисати одговорност за привредни слом 90-их, као и његов утицај на историјско заостајање привреде Србије. Манипулације при тумачењу статистичких података које се односе на текућа привреда кретања су готово свакодневне. Када се остваре просечни економски резултати као што је привредни раст ове године, то се представља као највећи раст у Европи, или као највећи у новијој историји, а ми смо од 2001. до 2008. имали просечан годишњи раст од шест одсто. Преткризни раст је имао слабости због великих дефицита, али и садашњи је праћен високим спољним дефицитом. Слично томе, пад незапослености се представља као велики успех власти, мада је она великим делом последица одласка људи у иностранство, што се никако не може сматрати успехом. Генерално, утицај повољних међународних околности на привреду Србије, као што су пад каматних стопа, велика понуда јефтиног капитала, или раст тражње у европским земљама, игнорише се и приписује политици Владе, док се утицај неповољних околности као што су суша или поплаве преувеличавају. 

Манипулације при тумачењу статистичких података и повремено навођење нетачних података би се могло тумачити као део не баш поштене, али ипак регуларне политичке борбе, само под условом да су најширој јавности подједнако доступни и другачија тумачења и тачни подаци. Међутим, због снажне медијске доминације актуалне власти то није случај, па су највећем делу јавности доступни само званична тумачења и подаци. Стога се поставља питање у којој мери је могуће функционисање демократског друштва ако грађанима нису доступне реалне информације о стању у привреди и друштву? Ако су информације на основу којих се оцењује стање и привреди и друштву искривљене, тада ни гласање људи на изборима није реално".

(Нова економија)