петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Мило Ђукановић: Уверен сам у победу против политике клеронационализма и опасног популизма
Хроника

Мило Ђукановић: Уверен сам у победу против политике клеронационализма и опасног популизма

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 29. март 2023.

 Предсједнички кандидат и актуелни предсједник Црне Горе рекао је да је увјерен у своју побједу у другом кругу предсједничких избора 2. априла, те да ће за вријеме његовог наредног мандата Црна Гора постати чланица ЕУ.

“Очекујем побједу. Свој оптимизам темељим на добром познавању бирачке јавности Црне Горе, на познавању свих потенцијала који нијесу искоришћени у првом кругу. Мислим да смо томе допринијели и ми, као предсједнички кандидати који смо током кампање уочи првог круга, мање-више, јасно слали поруку да ће ово бити двоетапна изборна трка”, рекао је Ђукановић у разговору за Глас Америке.

Ђукановић је рекао да свој оптимизам када је у питању исход другог круга избора темељи “на вриједностима које заступа” и “на објективној помоћи која му стиже ових дана у форми изоштравања слике онога што се нуди Црној Гори у периоду између два изборна круга”.

Он је навео да има потенцијал гласова у свим општинама у Црној Гори, нарочито у општинама у којима је у првом кругу забиљежена ниска излазност, и додао да је тај потенцијал већ покренут.

“Тако да мислим да смо већ покренули тај потенцијал, вјерујем да је реално то што вам говорим и да вјерујем да ће то што ће бити унапријеђена излазност бити довољно за побједу у другом кругу”, наводи Ђукановић.

Лидер опозиционе Демократске партије социјалиста (ДПС), која је 2020. након 30 година изгубила власт, рекао је да је њему “данас неупоредиво чистије да Црна Гора не бира само свог предсједника, него треба да потврди своју истрајност на путу достизање европског система вриједности, мјеста у ЕУ и европског квалитета живота за своје људе”.

Према његовој оцјени, “алтернатива томе је припадност Црне Горе Отвореном Балкану, 'српском свету', и тим већ виђеним лошим алтернативама у оквиру којих су земље Западног Балкана, током историје, губиле вријеме”.

Он је нагласио да вјерује да ће ће Црна Гора, уколико он остане на функцији предсједника, постати чланица ЕУ током његовог следећег предсједничког мандата, наводећи да је земља “већ дуже опредијељена да иде европским путем”.

“Мислим да је остао још завршни корак. Црна Гора је и данас земља лидер у преговарачком процесу са ЕУ. Има још један корак, да затвори већ отворена преговарачка поглавља и оствари своје чланство. Мислим да је то реално да се догоди управо у току пет година мог предсједничког мандата”, рекао је и додао да “на невољу, имали смо прилику да током протекле двије и по године видимо и другачију Црну Гору”.

“Апсолутно сам сигуран да то можемо да остваримо у мом следећем предсједничком мандату од пет година”, рекао је и нагласио да је “потребно само да држава добије одговорну управу правилним избором на предсједничким изборима, а након тога на парламентарним изборима 11. јуна”.

Према ријечима Ђукановића, уколико Црна Гора добије одговорну владу до краја јуна, што оцјењује реалним, има предиспозицију да “у пристојном року, санира штету која се догађала у протекле двије и по године”.

Шеф црногорске државе је подсјетио да је 30. августа 2020. је дошло до промјене власти, наводећи да је Црна Гора “то веома цивилизовано прихватила и ранија власт се понијела веома одговорно и није ометала транзицију”.

Ђукановић је оцијенио да “данас, двије и по године касније свједочимо веома озбиљном незадовољству људи” учинком двије претходне владе, наводећи да од тада “свједочимо озбиљној вредносној девастацији савремене Црне Горе”.

“Сматрам да се Црна Гора на овим изборима поново налази на том раскршћу. Она је неколико пута ту раскрсницу успјешно прошла истрајавајући на свом европском путу, али сада, чини ми се, опет бира између та два пута”, наводи Ђукановић.

Он је рекао да сукоб Истока и Запада никад није прошао без посљедица на Балкану, те да “сада имамо озбиљну пенетрацију руских геополитичких интереса”.

“Онај простор који је ЕУ препустила током посљедњих година, Русија је зналачки користила. Она се, не само на Балкану него и у Европи, служи анти-европским политикама”, оцијенио је црногорски предсједник и додао да “опет имамо устрептале националистичке страсти у региону”.

Он је рекао да су на Балкану “националисти увијек у ниском старту”, те да они вјерују да њихова политика раних деведесетих није била погрешна, већ да су имали лоше вријеме”.

“Они сада мисле да имају боље вријеме, управо због подршке Русије и покушавају да остваре циљеве које нијесу успјели да остваре раних деведесетих”, рекао је Ђукановић и подсјетио да је то “отприлике филозофија коју нуде балкански националисти ослоњени на подршку Русије и због тога се опет враћају сва она колебања у региону у цјелини”.

Ђукановић је у интервјуу за Глас Америке казао да је и током ове предизборне кампање било мијешања са стране, наводећи да се то “у континуитету дешава, и на данашњи дан, док разговарамо, сви потенцијали великосрпског национализма су у функцији, од финансијских, медијских, злоупотребе цркве…”.

“Само неко кога не занима балкански живот и политика не види да је великосрпски национализам врло активан, да његови актери схватају да се негдје приближава тренутак када ће се морати суочити са чињеницом да је Косово изгубљено и вољели би да у међувремену обезбиједе неку алтернативе, неку компезацију у форми, рекао бих, продуженог утицаја Србије на регион. И ваљда никог не изненађује да први поглед иде ка Црној Гори”, оцијенио је он и истакао да је “сигуран да су људи свјесни тога" и да "нећемо лако пред било чији притиском попустити и одрећи се своје државе”.

Црногорски предсједник поновио је своје раније оцјене да је “српски свет” минијатура “руског света”, изражавајући увјерење да осуда те идеје у међународним круговима још није “довољно добра” и страховање да “због одређених калкулација које постоје у одређеним међународним центрима на Западу као да не желе да се види да је ово само једна минијатура исте политичке заблуде која је довела до овог стравичног пораза међународне политике у Украјини”.

Довољно је упозорење из Украјине да се овдје данас поткрешу крила свима који мисле да је вријеме да коначно успију у свом науму формирања увећаних држава на простору Западног Балкана”, рекао је и додао да “вјерује да је агресија Русије пробудила све који су били уснули”.

Он наводи да “неће полемисати са било каквим изборним резултатом”, наглашавајући да је “у случају његовог пораза”, пред Црном Гором “неизвјесност”.

Говорећи о свом ривалу, Ђукановић је рекао да је Јаков Милатовић “човјек који је дио парламентарне већине након 30. августа 2020, за коју освједочено знамо да је клеро-националистичка” и “која је довела до тога да се Црна Гора више бави догмама средњег вијека, него изазовима који стоје пред Црном Гором у будућности”.

“Да је то било вријеме у којем су владе формиране у вјерским објектима, да је то било вријеме гдје су се из вјерско-политичких побуда одбијале донације вакцина, које су биле потребне да би се животи људи заштитили, па је Црна Гора захваљујући политици такве Владе, чији је саставни дио био и господин Милатовић, била у самом врху у свијету земаља у погледу броја умрлих од ковида у односу на број становника. То је било вријеме у којем су угашена и многа предузећа, укључујући и национални авиопревозник, вријеме у којем су потјерани многи инвеститори”, рекао је.

Критикујући Милатовићев економски програм “Европа сад” којим су, у вријеме Владе Здравка Кривокапића, просјечне плате порасле на рачун доприноса за здравство, Ђукановић је рекао да је Милатовић “човјек који је био министар у влади која је посијала опасну илузију популизма у Црној Гори”.

“Посијала илузију да је могуће обезбиједити динамичан раст примања из кредита. Сви се залажемо за динамичан раст примања, али за за одржив раст примања”, рекао је.

Ђукановић је нагласио да су “неизвјесности о којима говори… са једне стране опасан клеронационализам који је главни промотер да треба реконфигурисати Западни Балкан и направити национално и вјерски хомогене државе, а са друге стране опасни популизам”.

“То су неизвјесности које, по мом мишљењу, пријете да Црну Гору баце на кољена и да јој затворе перспективу припадности европском систему вриједности, припадности ЕУ, а да јој отворе перспективу припадности српском свету и припадности руском свету”, закључио је Ђукановић.

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер