недеља, 02. октобар 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Мило Ђукановић одбио Миодрага Лекића за мандатара владе Црне Горе „јер се за то нису стекли сви неопходни услови“ и упутио председници Скупштине предлог за расписивање ванредних избора
Хроника

Мило Ђукановић одбио Миодрага Лекића за мандатара владе Црне Горе „јер се за то нису стекли сви неопходни услови“ и упутио председници Скупштине предлог за расписивање ванредних избора

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 20. септембар 2022.

Председник Црне Горе Мило Ђукановић упутио је председници Скупштине предлог за скраћење мандата 27. сазива црногорског парламента. Ђукановић наводи да верује да се до нове владе може доћи једино одлуком грађана на изборима, преноси РТЦГ.

"Предлог да се мандат за састав Владе повери господину Миодрагу Лекићу, који ми је јуче у име партија које су освојиле већину мандата на изборима 2020. упутио господин Андрија Мандић нисам могао да прихватим, јер сматрам да се за то нису стекли сви неопходни услови", навео је Ђукановић.

У образложењу Ђукановић каже да сагласно са Уставом Црне Горе, консултације о мандатару за састав Владе са представницима парламентарних партија, односно коалиција заступљених у Скупштини Црне Горе, обавио је 15. и 16. септембра ове године, преноси РТЦГ.

Разговоре је имао да потпредседником Демократске партије социјалиста (ДПС) Јевтом Ераковићем, генералним секретаром Александром Богдановићем и шефом клуба посланика у Скупштини Црне Горе Данијелом Живковићем, председником Социјалдемократске партије (СДП) Рашком Коњевићем и његовим замјеником Бориславом Бановићем, потпредседником Социјалдемократа Црне Горе (СД) Борисом Мугошом и генералним секретаром Милошем Челановићем, предсједником Бошњачке странке (БС) Ервином Ибрахимовићем и потпредседником Дамиром Гутићем, председником Албанске алтернативе (АА) Ником Ђељошајем, предсједником Форце Генци Ниманбегуом, предсједником Демократске уније Албанаца (ДУА) Мехмедом Зенком, предсједником Демократске партије (ДП) Фатмиром Ђеком и председником Либералне партије (ЛП) Андријом Поповићем и Генералним секретаром Есадом Шаиновићем.

Ђукановић подсећа да се позиву нису одазвали представници Демократског фронта (ДФ), Демократске Црне Горе (ДЕМ), Социјалистичке народне партије (СНП) и Грађанског покрета УРА.

Он је нагласио да предлог да се мандат за састав Владе повери Лекићу није могао да прихвати.

Јавност је, како каже, од стране појединих представника партија који су учествовали у конституисању тог предлога обавештена да је он добио само вербалну подршку, и да потписе подршке нису дали посланици УРА, СНП и ЦИВИС.

„Подсећам да су приликом одређивања мандатара за састав 42. Владе (Здравко Кривокапић) представници три победничке коалиције („За будућност Црне Горе, „Мир је наша нација“ и „Црно на бијело“) учествовали у консултативном процесу и приложили потписе подршке већине од 41 посланика. Такође, приликом одређивања мандатара за састав 43. Владе (Дритан Абазовић) политички лидери већине од 46 посланика су учествовали на консултацијама код Председника државе и недвосмислено најавили подршку избору Владе, што је до у нијансу потврђено на седници Парламента“, наводи Ђукановић.

Каже да једино овог пута лидери коалиције који тврде да имају већину нису се одазвали на консултације.

„Нису приложили ни потписе већине посланика, а позивају се на претходно искуство које је сасвим другачије. Дакле, нисам стекао утисак да постоји јасна већина која би била у стању да формира Владу која би понудила решења веома тешких проблема на финансијском, економском, правном, институционалном и политичком плану. Посебно на безбедносном, имајући у виду актуелну кризу у Европи изазвану агресијом Русије на Украјину, која има несумњиве импликације на безбедност Западног Балкана“, наводи Ђукановић и додаје како сматра да не постоји политичка сагласност о формирању Владе (о чему сведочи и саопштење Грађанског покрета УРА, једног од конституената наводне већине, с јучерашње седнице Председништва).

„Што доживљавам као намеру да се даље троши време у којем би се наставили преговори о деоби ресора у Влади и „места по дубини“, док би за то време држава додатно била урушавана. На основу наведеног, разговора које сам обавио, чињенице да су представници партија које сам навео игнорисали позив за консултације, и неубедљивог предлога који сам добио, а који је јавно доведен у питање и од стране појединих представника странака које тврде да имају већину, обавештавам Вас да је консултативни процес јасно показао да нема основа да се у Уставом предвиђеном року предложи мандатар који би обезбедио подршку у Скупштини Црне Горе за састав 44. Владе Црне Горе“, навео је Ђукановић.

Стога, сагласно уставним овлашћењима, како каже Ђукановић, подноси Предлог за скраћење мандата 27. сазива Скупштине Црне Горе.

„Сматрам да је то најоптималније решење у датој политичкој ситуацији, и да је у најбољем интересу свих грађана Црне Горе, јер се тиме отвара могућност организовања превремених парламентарних избора у што краћем року, што ће омогућити избор Владе која ће деловати у пуном капацитету. Регионални и глобални контекст, као и политичко-безбједносни изазови, економски и финансијски проблеми са којима је суочена Црна Гора, посебно у енергетском сектору, здравству и другим областима, захтевају компетентну, одговорну и ефикасну Владу која ће даноноћно бити посвећена њиховом решавању“, навео је Ђукановић.

Верује да се до такве Владе може доћи једино одлуком грађана на изборима.

„Полазећи од наведеног, на основу члана 90 став 4 Устава Црне Горе и члана 128 став 5 Пословника Скупштине Црне Горе, користим уставну могућност и подносим захтев за сазивање Скупштине Црне Горе 27. сазива на седницу Једанаестог ванредног заседања у 2022. години, на којој ће тачка дневног реда бити Предлог за скраћење мандата 27. сазива Скупштине. Користим прилику да подсетим да је пред свим парламентарним партијама и Скупштином Црне Горе обавеза да се у најкраћем року изврши избор чланова Судског савета и судија Уставног суда, и тако превазиђе институционална криза у правосудном систему, што је на линији испуњавања обавеза из поглавља 23 и 24 и достизања жељене динамике у преговарачком процесу са Европском унијом“, закључио је Ђукановић.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер