Мило Ђукановић у Савету за људска права у Женеви: Црна Гора се суочава са вишеструким ударима изнутра и споља, али стабилност земље није угрожена

 Председник Црне Горе је у Савету за људска права у Женеви изјавио да се та земља суочава са вишеструким ударима изнутра и споља.

У свом обраћању Ђукановић тврди да су та деловања усмерена на урушавање правног поретка и негирање грађанског и мултиетничког карактера црногорске државе, што би, како каже, у крајњем значило повратак на средњовјековни систем у којем је Црква била изнад државе и грађана.

Уз тврдње да је реч о Закону, којим се, како каже, на либералан начин, у складу са најсавременијим легислативним стандардима, учвршћује слобода вероисповјести, уређује правни положај верских заједница и гарантује уставни принцип одвојености Цркве од државе, Ђукановић је рекао да је поступак израде тог законског акта трајао пет година.

Тврди и да је током тог периода спроведен, како каже, инклузиван дијалог са свим заинтересованим странама, укључујући све верске заједнице у Црној Гори и релевантне међународне организације.

У првом реду је навео Венецијанску комисију за чије препоруке је рекао да су у потпуности прихваћене.

Рекао је и да је тим законом замењен до тада важећи из 1977. године, из периода комунистичке Југославије.

"Међутим, већ у припреми, а посебно након његовог усвајања Црна Гора се суочила са оптужбама од само једне верске заједнице, и са бруталном медијском кампањом доминантно из ближег окружења, с вештим манипулацијама и покушајима да се држава оптужи да намерава да отима црквену имовину и мијења њихову вишевековну намену", навео је шеф црногорске државе.

Уз то, додао је, у међународним форумима, укључујући и овај дом, могле су се чути оптужбе да Црна Гора спроводи политику дискриминације и крши верске слободе.

Црна Гора ће, као и 2006. када је демократским референдумом, што није баш уобичајено на Балкану, обновила државу, и ово унутрашње питање решити на миран начин, и тако одбранити концепт у којем сви грађани, и све верске заједнице, имају иста права и равноправан положај

"Наравно, све ово има своју типично балканску предисторију, о чему нажалост немам времена да вас упознам", рекао је Ђукановић, који је у Савету за људска права устврдио да је усвајањем поменутог закона Црна Гора, како је навео, потврдила да је грађанска држава, мултиетничка демократија и друштво које жели да кроз реформе и модернизацију буде саставни дио савремене европске цивилизације.

"Међутим, стабилност наше земље није угрожена. Црна Гора ће, као и 2006. када је демократским референдумом, што није баш уобичајено на Балкану, обновила државу, и ово унутрашње питање решити на миран начин, и тако одбранити концепт у којем сви грађани, и све верске заједнице, имају иста права и равноправан положај", рекао је Ђукановић, наводи се, између осталог, у саопштењу његовог Кабинета достављеном Танјугу.

Сматра да тиме Црна Гора чини добро не само за, како каже, себе и своје грађане, већ шире потврђује да је концепт грађанске, мултиетничке демократије на Западном Балкану могућ и одржив; да је једини гарант стабилности овог рањивог региона.

"Једнако тако, указујемо колико је опасно пренебрегавати реалност, играти се осећањима верника и бити објекат или оруђе у реализацији опасних великодржавних пројеката, што би све заједно требало да нас забрињава", навео је црногорски председник.

(Танјуг)