субота, 06. јун 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милица Бисић: Србија има неправичан порески систем
Хроника

Милица Бисић: Србија има неправичан порески систем

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 25. новембар 2010.

Ко прича о опорезивању оф-шор компанија тај не зна шта говори, каже порески стручњак Милица Бисић

Београдски дневник Данас пише да предлог нове регулативе код пореза на добит предузећа подразумева да ће Пореска управа убудуће водити рачуна о центру пословних интереса компанија, што значи да би и компаније регистроване у пореским рајевима (преко којих најбогатији бизнисмени из Србије нарочито послују) могле да буду опорезоване у нашој земљи, као и да ће у домену пореза на имовину бити смањена велика ослобађања и измењен начин обрачуна основице за тај порез због којих је наплата прихода претходних година значајно подбацила.

Стручњаци, међутим, упозоравају на то да не треба очекивати превише од пореза на добит, између осталог и због тога што је систем утврђивања центра пословног интереса већ сада на снази у Србији, али се не примењује, али се слажу да су потребне промене пореза на имовину.

"Порез на имовину тренутно свакако пати од неправичности, тако да је сасвим оправдано да се имовина веће вредности више опорезује него што је то сада случај. Садашњи закон је оптерећен наслеђем у оквиру којег је порез на имовину имао више социјалну него пореску улогу. У свим развијеним земљама приходи од пореза на имовину су значајнији него у Србији. Требало би да променимо овај закон како бисмо у року од неколико година удвостручили или утростручили приходе по том основу. Чак и кад бисмо успели да три пута увећамо средства која добијамо од пореза на имовину, још увек не бисмо изашли из просека које остварују европске земље", каже за Данас фискални аналитичар Никола Алтипармаков.
Алтипармарков додаје да је у англосаксонским земљама порез на имовину заступљенији него у континенталној Европи, али да је његово учешће у укупним пореским приходима свугде веће него код нас. Алтипармаков додаје и да би уз промену ове регулативе, „која је могућа и потребна“, власници вила у Србији могли да се суоче са 10 до 20 пута већим наметима него до сада.

Овај стручњак има много мање ентузијазма по питању промене пореза на добит предузећа, указујући на то да је пореско избегавање светски проблем и да га нису решиле ни државе са далеко већим капацитетом од Србије, попут Канаде и многих других развијених земаља.

С друге стране, Милица Бисић, професор Факултета за економију, финансије и администрацију а која је својевремено била директор српске Пореске управе и заменик министра финансија 2003-2004, сматра да се проблем слабог наплаћивања пореза на добит у Србији не може решити изменом пореске регулативе, већ само ефикаснијом применом постојеће.

"То је ствар техничке природе. Када неко говори о опорезивању оф-шор компанија, то показује да говорник не зна о чему говори. Где било се налази оснивач, ако има фирму у Србији, та фирма плаћа све порезе у нашој земљи, па чак и ако власник хоће да узме дивиденду и да је изнесе из земље, и на то се плаћа порез. Ако сте српска фирма која је власник српске фирме онда не плаћате порез на дивиденду, али ако сте са Кајмана онда плаћате порез. Али, ако неко нелегално износи новац из земље, то онда није пореско питање и не може се решавати другачијим порезима", каже Бисићева.

Она додаје да у важећој регулативи постоје одредбе којима се установљава могућност да се неко предузеће опорезује према центру пословног интереса, односно стварног управљања, али да је проблем у примени тих правила. Она напомиње и да је тачно да фирме износе новац тако што закључују уговоре са својим матичним фирмама у пореским рајевима у којима им плаћају за пружене услуге или користе систем такозваних трансферних цена, али би Пореска управа требало да у сваком појединачном случају тражи одговарајућу документацију и да проверава спорне уговоре, а не да се тај проблем решава променом пореских правила.

По питању промене пореза на имовину, Бисићева каже да је сасвим оправдано да се изврше одређене измене, нарочито у делу закона који се тиче пореских кредита, али се противи увођењу прогресивног опорезивања. Према њеним речима, искуство показује да тај систем више доприноси томе да се сакрије колика је пореска основица него што доприноси повећању пореских прихода или правичности.

Колико порез на добит доноси буџету најбоље приказују статистички подаци, пише Данас.

Удео новца од пореза на добит предузећа чини тек 3,6 одсто укупних прихода док је допринос пореза на имовину још мањи и износи тек око 1,4 одсто.

Измену та два пореза министарка финансија Диана Драгутиновић најавила је још прошле године јер је закључено да су веома подбацили. Код пореза на имовину могуће је добити велика ослобађања, а садржи и нефер одредбе које, рецимо, не разликују вредност имовине у неком удаљеном месту у унутрашњости и имовину у центру Београда.

Такође, код пореза на добит предузећа, порески стручњаци могу свакој компанији да осмисле низ начина да умање пореску стопу тако да намет од 10 одсто заправо није фиксан већ је варијабилан. Уколико Влада измени порез на имовину то неће погодити само тајкуне већ и друге богате људе који имају значајан посед као што су директори банака или фирми, спортисти и други. Такође, стручњаци наводе да повећање пореза на имовину неће значити да ће богаташи остати без великог дела богатства. И уколико буду плаћали 10 пута већи порез на имовину то ће бити сума 10 пута већа од данашње итекако скромне.

(Мондо)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће овог лета Вучић и Тачи потписати неки споразум о КиМ у присуству Доналда Трампа?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер