петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милена Драгичевић Шешић: Фестивал „Мирдита, добар дан“ разбија предрасуде и ксенофобију
Хроника

Милена Драгичевић Шешић: Фестивал „Мирдита, добар дан“ разбија предрасуде и ксенофобију

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 26. мај 2022.

Протести десничарских организација сваке године надјачају вести о самом фестивалу "Мирдита, добар дан", који у Београду представља културу косовских уметника. Професорка на Факултету драмских уметности Милена Драгичевић Шешић рекла је у Новом дану да овај фестивал разбија предрасуде и ксенофобију, а да је проблем у томе што држава фестивал годинама толерише на нивоу минимума уместо да на њега дођу и представници разних министарстава.

Председник Демократске странке Србије Милош Јовановић затражио је да се фестивал забрани јер, како је рекао, на перфидан и подмукао начин промовише независност Косова и подрива уставни поредак Србије. Професорка Драгичевић Шешић каже да ју је ова изјава запањила јер долази од професора Правног факултета, који се до сада није на тај начин истицао.

Она напомиње да су "перфидно и подмукао" тешке речи када се користе за нешто што представља сарадњу у уметности и додаје да јој се чини да Јовановићева изјава подрива уставни поредак.

"Став је да у региону морамо да интензивирамо међусобно разумевање, а оно се најбоље постиже кроз културу", рекла је Драгичевић Шешић.

На оптужбе да фестивал не може да представља косовску, већ само културу Албанаца са Косова, гошћа Новог дана каже да се култура увек може третирати као светска, европска, па онда сужавати и да нико не би негирао културу Горанаца са Косова или Рома са Косова.

"Фестивал се прави да упознамо културу коју најмање знамо. И у СФРЈ није било толико међусобних контаката и дружења, због језичке баријере и због културне ароганције на линији Љубљана – Загреб - Београд. Једва је Сарајево успевало да се убаци у ту осовину. Овај фестивал разбија ксенофобију, предрасуде", објашњава професорка.

Додаје да је проблем што се фестивал годинама толерише "на нивоу минимума од стране државе да пошаље кордоне полиције да спречи десничаре да направе инцидент. То је тим групацијама реклама и прилика да им се чује глас".

Учесница фестивала, глумица Ребека Ћена, је говорећи о фестивалу рекла "патња је патња, бол је бол, без обзира на језик и народност".

"Не долазимо овде да се докажемо. Сваки уметник има потребу да прича своју причи. Да ли ћете ви то да чујете није толико важно. Важно је да те приче могу да се искажу и да постоји платформа да се то искаже и зато је Мирдита важна", рекла је Ребека Ћена.

Каже да када се фестивал прошле године одржао у Приштини није било никаквог проблема, а обезбеђивао га је један полицајац. Додаје да се фестивалу није придавао велики значај и да се око њега или прави драма или се игнорише, што је, како каже, политика и с једне и с друге стране.

Професорка Драгичевић Шешић каже да постоји више министарстава из којих су могли да дођу на фестивал, али да се наши политичари толико плаше да не погреше да ништа не раде док не добију зелено светло свог вође.

"Наше елите се плаше да чине неки корак, чак и на плану онога што би било помирење кроз уметност и културу. То је изложба о патњама свих народа на тој територији, укључујући и српских држава. Али када вам кажу да тиме промовишу независну државу, ту престаје размишљање, то је злоупотреба емоција", наглашава Шешић.

Она пита да ли ће РТС приказати Мирдиту, да ли ће се фестивал наћи у културном дневнику и да ли ће српска културна јавност чути нешто позитивно о мировњачким омладинским групама.

"Не. О националистичким - да. Мировњачке групе су виђене као непријатељи или се игноришу. Највећи број популације је васпитан да реагује стомаком, емотивно. Ако Милош Јовановић као професор права каже да је нешто перфитно и подмукло онда ће они поверовати да неке стране силе раде да се призна Косово", објашњава гошћа Новог дана.

(Н1)

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер