Milan St. Protić u "Utisku nedelje": Spomenik je slika i prilika ove vlasti, to nije Nemanja tamo, to je Vučić; Nemanja je sam sebi podigao spomenik - manastir Studenica

Gosti večerašnjeg “Utiska nedelje” bili su istoričari Dejan Ristić i Milan St. Protić, kao i novinarka nedeljnika Vreme Jelena Jorgačević, a tema o kojoj su raspravljali je nedavni izbor patrijarha Porfirija.

Dejan Ristić: Pokušaji vlasti da utiču na dešavanja u Crkvi nisu ništa novo u istoriji hrišćanstva

Pokušaji vlasti da utiču na dešavanja u Crkvi nisu ništa novo u istoriji hrišćanstva, tako da i nedavni izbor za patrijarha Srpske pravoslavne crkve nisu obeležili brutalni pokušaji u odnosu na iskustvo Srbije tokom 20. veka, rekao je istoričar Dejan Ristić, dok Milan St. Protić smatra da nije pitanje da li, već kako se država meša u izbor patrijarha.

“Ukoliko izbor patrijarha stavimo u kontekst hriščanske istorije to nije ništa novo, svetovne vlasti teže tome da natkriju duhovne, da u toj ličnosti imaju osobu sa kojom mogu da ostvare dijalog, odnosno da nije u otvorenom ili prikrivenom sukobu sa vlašću”, objasnio je Ristić.

Međutim, on je naveo da je medijsko izveštavanje o tom procesu bilo loše, odnosno da je izazivalo podele.

“Ono što se dešavalo u sredstvima javnog informisanja nije prihvatljivo, imali ste otovoreno ruganje čitavom nizu episkopa. S druge strane ste imali medije koji su očekivali nerede ispred Hrama Svetog Save… Dobro je što su ovoga puta mediji pokazali interesovanje za izbor patrijarha, ali je bilo izleta u neistine”, rekao je Ristić.

Govoreći o mestu izbora patrijarha, on je podsetio da najveći broj poglavara SPC biran u manastiru Pećke patrijaršije i da održavanje izbora u Hramu Svetog Save nije presedan.

Milan St. Protić: Prizemnost, banalnost, trivijalnost vlasti se prenela i na biranje patrijarha

Milan St. Protić smatra da se vlast mešala u izbor patrijarha SPC.

“Kakva je ova vlast, tako se i mešala. Njena prizemnost, banalnost, trivijalnost se prenela i na ovo biranje patrijarha. Mene mnogo više brine što se Crkva nije branila od tih pokušaja, što je poslednjih decenija skliznula u prizemnost, što su poslanice patrijarha (u proteklih nekoliko godina) bile politički govori i manifesti, a nikako jevanđeljsko poimanje naše crkve”, ocenio je Protić.

On je dodao da ga brine i to što su vladike i sveštenici stajali pored spomenika Stefana Nemanje, nije im smetalo što on u ruci ne drži krst i niko se nije pobunio, ni otišao.

“Pad koji doživljavamo kao država, ono što oslikava ovu vlast jednom delom zahvatilo je i našu crkvu”, rekao je on, dodajući da se nada da će novi patrijarh sagledati tu novu opasnost koja se nagnula nad crkvom bez obzira kakav odnos uspostavi sa sadašnjom vlašću.

Prema njegovom mišljenju, ulica je ušla u crkvu.

“Mene brine kada vidim sveštenika SPC koji bira ko može a ko ne može da uđe u crkvu. Brine me jer on ne zna ulogu Crkve… Taj sveštenik je novinarima rekao da se ‘žale vodovodu’. Da li tako govori sveštenik, duhovnik? Da li je crkva privatna svojina ili pripada vernicima? Odakle se on pojavio da se tako ponaša i to neke vladike nažalost dozvoljavaju, tolerišu. Kako su u tu crkvu ušli i kuda je vode?”, upitao je Protić.

Postavljam javno to pitanje i novom patrijarhu kao vernik SPC, rekao je on, napominjući da ono što ga okružuje i što vidi nije ono čemu pripada i da je to ozbiljan problem a ne gde je izabran patrijarh.

Podizanje spomenika Stefanu Nemanji je skrnavljenje njegovog lika i dela, rekao je večeras u "Utisku nedelje" istoričar Milan St. Protić, dodajući da mu spomenik nije bio potreban jer je Nemanja sam sebi podigao spomenik, a to je manastir Studenica. Spomenik je slika i prilika ove vlasti, to nije Nemanja tamo, to je Vučić, istakao je on.

Protić smatra da “nije pitanje da li Nemanja zaslužuje spomenik ili ne, nego da li uopšte ima smisla njemu dizati spomenik” jer po njegovom sudu, uverenju i osećaju “to je skrnavljenje njegovog lika i dela”.

“Šta je uradio uradio je, to da mu sada naknadno dižemo spomenik i da ga veličamo na jedan tako neiskren i banalan način, sa spomenikom od 20 metara, to je slika i prilika ove vlasti. To nije Nemanja tamo, to je Vučić. Meni to izgleda toliko prizemno i uvredljivo i za našu istoriju i za samog Nemanju”, istakao je istoričar.

Ako mi mislimo da tih 800 godina ne vredi ništa, ukazao je on, pa smo mi došli da mu dižemo spomenik i da će on zbog toga da vredi više jer smo se mi setili da mu dignemo spomenik, a nije niko pre nas, onda je to toliko besmisleno, glupo i primitivno.

“Uopšte ne treba Nemanji spomenik. On je sam sebi najlepši spomenik podigao. I sada će ovaj spomenik da baci u zasenak Studenicu, ionako smo je zaboravili. Ako bismo pitali građane da li su ikada bili u Studenici i čija je to zadužbina ne bi imali pojma, nego ćemo Nemanju da pamtiti po ovom spomeniku kod Železničke stanice”, rekao je Protić.

On je kritikovao i tu “trivijalnost” postavljanja spomenika na početku Nemanjine ulice.

“To je estetika ove vlasti, oni dalje ne dobacuju od te primitivne asocijacije da se spomenik diže onome čije ime nosi ulica na kojoj se taj spomenik nalazi” rekao je Protić.

Jelena Jorgačević: Bitnije je da imamo patrijarha koji neće praviti neprijatelje i raditi ono što Vučić radi u javnosti

Novinarka Vremena Jelena Jorgačević rekla je da joj se čini da je ovaj izbor patrijarha bio drugačiji u smilu uloge vlasti.

Ona je ukazala i da je crkvi naneta nepravda u smislu medijskih natpisa, jer je nivo tekstova koje su objavljivali prorežimski tabloidi neuporedivi sa izveštajima tokom biranja patrijarha Irineja i da je ovog puta “to bilo preko svake mere”.

Na pitanje da li veruje da patrijarh Porfirije neće voditi Crkvu onako kako Vučić vodi državu, ona je rekla da je bitnije da imamo patrijarha koji neće praviti neprijatelje i raditi ono što Vučić radi u javnosti, odnosno da neće produbljivati podele u Crkvi i da se to neće prelivati na društvo.

(Nova.rs)