среда, 08. децембар 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милан Ст. Протић: Хил и Ескобар знају да раде са недемократским властима
Хроника

Милан Ст. Протић: Хил и Ескобар знају да раде са недемократским властима

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 18. октобар 2021.

 Постављањем Кристофера Хила за амбасадора САД у Србији, после низа смена америчких дипломата, администрација Џозефа Бајдена показује спремност да спроведе нове планове за ефикасније решавање питање Косова и ојача положај на Западном Балкану, сматрају саговорници Данаса.

Номинација америчког дипломате Кристофера Хила за новог амбасадора Сједињених Америчких Држава у Србији од стране америчког председника Џозефа Бајдена, потврђује сазнања Данаса да ће амбасадор САД у Београду Ентони Годфри бити опозван пре истека мандата.

Званична вест о номинацији новог амбасадора на сајту Беле куће уједно потврђује и медијске спекулације да би Годфрија, после само две године на овој дипломатској позицији, могао да замени Хил, као човек који је врсни познавалац односа на Балкану.

Уједно, овиме се настављају смене америчких дипломата задужених за Балкан, које многи тумаче у светлу настојања Бајденове администрације да појача утицај САД на овом простору. Тај процес отпочео је када је Габријел Ескобар преузео дужност специјалног изасланика Стејт департмента за Западни Балкан од Метјуа Палмера, који је касније изабран за америчког изаласника за изборне реформе у Босни и Херцеговини.

Кристофер Хил је искусни дипломата у 69 години живота, који је већ био у пензији па враћен у службу Беле куће, што можда довољно говори о његовом значају за Бајденову администрацију.

Претходних деценија, Хил је био врло ангажован на Балкану. Током деведесетих година био је заменик Ричарда Холбрука, главног америчког преговарача током мировних преговора у Дејтону, чиме је окончан рат у Босни и Херцеговини, а одиграо је и кључну улогу у мировним преговорима о Косову који су вођени са Слободаном Милошевићем у Рамбујеу, 1999. године.

Да ли је, и колико, ова власт спремна за тандем Хил-Ескобар?

У то време, Хила је упознао и историчар Милан Ст. Протић, ангажован у тадашњој опозицији, а после демократских промена постављен за амбасадора у Вашинготону, због чега Протић, како каже за Данас, Хила познаје „много боље“ него већина људи на овим просторима.

– И сам сам имао част да више пута са њим разговарам. Зна се да је Хил био десна рука Ричарда Холбрука и као његов представник водио преговоре у Рамбујеу, а непосредно после тога Хил је био у Београду и покушао да убеди српску опозицију из тог доба да подржи Милошевића у намери да потпише Споразум из Рамбујеа – наводи Протић.

У тумачењу Хиловог повратка на Балкан, како каже Протић, треба имати у виду и избор Габријела Ескобара на место главног преговарача за Косово јер ће њих двојица бити „занимљив тандем“, како оцењује он.

– То је један тандем између две врсте дипломата, два потпуно различита приступа. Ескобар је познат као директан и прилично енергичан дипломата који нема много стрпљења и такта за дуге преговоре. Са друге стране, Крис Хил је много умивенији и одмеренији у наступу – наглашава он.

Протић каже да избор оваквих људи показује да Бајденова администрација приступа Западном Балкану веома озбиљно и да се то питање подиже на листи њихових спољно-политичких приоритета, што се очекивало и раније али су криза изазвана пандемијом и друга питања то успорила.

– Сада се види да се то дешава и било би добро да се сви у региону спреме за много озбиљнију америчку дипломатску активност него што је била последњих година. Може се очекивати да ће Косово бити први приоритет а скоро бих био сигуран да ће то бити приоритет и Криса Хила. Остаје да видимо каква је та нова политика и приступ – наводи Протић.

Из искуства деведесетих година, када је Хил много више радио са Милошевићем и његовим представницима него са опозицијом, како каже Протић, једини сигуран закључак који се може извести јесте да „Крис Хил И Гејб Ескобар знају да раде са недемократским властима које су недемократске. И рекао бих да ће сличну тактику Хил примењивати је и када буде дошао на место амбасадора. Они који мисле да ће његов избор нешто користити развоју демократских институција су превелики оптимисти., каже Протић.

Он даље објашњава да су и Хил и Ескобар веома прагматични, те да им „није сметао“ Милошевић када су потписивали Дејтонски споразум, иако су тада већ почињени масовни ратни злочини.

– Од њих може да се очекује приступ који није претерано обележен идеолошким питањима, већ ефикасна и практична политика без предрасуда. Да ли је и колико ова власт спремна за такве играче, не бих се кладио, а мислим да они на то и рачунају. За разлику од Милошевићеве власти, која јесте била погубна, али је ипак била озбиљан такмац, ови данашњи су аматери, тако да очекујем да ће Хил имати много лакши посао него ономад – закључује Протић.

Спремност САД да се ангажују на решавању косовског проблема

Именовање Кристофера Хила, као једног од највећих експерата за овај регион у Стејт департменту, како за Данас истиче Иво Висковић, професор Факултета политичких наука у пензији, очито указује да су Американци ставили велики значај на питање ситуације на Балкану.

– То истовремено показује да ће са америчке стране бити предузета нека инцијатива да се много више ангажују на решавању косовског проблема него у претходном периоду. Хил је човек који је рационалан, добро обавештен и мислим да је његов избор за нас повољан јер он ипак добро познаје односе у региону и у доброј мери наш менталитет, који није ни мало безначајан у свему што се овде догађа – навео је Висковић.

За америчку дипломатију неоубичајено повлачење амбасадора

Овакво тумачење потеза САД блиско је и мишљењу Милана Крстића, доцента на ФПН и уредника портала „Амерички избори“.

Претходни пут када је у Србији опозван амбасадор САД пре истека манадата то се десило 2009. године, тадашњем амбасадору Камерону Мантеру, а и тада се такође помињао Кристофер Хил као могућа замена.

Крстић подсећа да је за америчку дипломатију неоубичајено повлачење амбасадора на овакав начин, те се ово може тумачити кроз два алтернативна објашњења.

– Нарочито је занимљиво што је номинована једна личност која има озбиљну предисторију бављења овим регионом и посебно косовским питањем. У том смислу мислим да постоје два алтернативна сценарија који могу да објасне све ово. Први је да је Америка решила да баци потпуни фокус на косовско питање и да преко Кристофера Хила, који има велико искуство, спроведе у дело неки план који можда поседују, а нама још увек није познат. У том случају је одабран човек који је прекаљени дипломата и познаје овај терен – наглашава Крстић.

Друга врста објашњења, по његовим речима, јесте да иза ове смене постоје бирократски и лични фактори. – Да, рецимо, из неког разлога желе да се одуже некоме ко је био близак демократама у историји, а то је у Хиловом случају неколико деценија, док је радио и са Холбруком и са Клинтоновима и са Бајденом, а да, са друге стране, Годфри из неког разлога није по вољи у овом тренутку администрацији – наводи Крстић додајући да се у спољној политици често ствари мистифкују иако постоје и овакви разлози за смене.

Ипак, он наглашава да такви сценарији нису уобичајени за озбиљне дипломатије каква је америчка те зато „искрено сумња“ да је то случај и сада.

Крстић је подсетио да се ради о номинацији Хила, те да процедура избора амбасадора у САД предвиђа још неколико корака пре него што он буде именован на функцију у Београду што подразумева и саслушање пред Сенатом.

На ову процедуру указали су и из амбасаде САД за Данас одговарајући раније на питања о могућој смени Годфрија. Из амбасаде САД су тада навели да Годфри остаје фокусиран на своју дужност док такав процес не буде покренут.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће на референдуму 16. јануара бити усвојене измене Устава?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер