уторак, 14. август 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милан Простран: Ниска цена хлеба и његова велика потрошња нису одраз високог стандарда
Хроника

Милан Простран: Ниска цена хлеба и његова велика потрошња нису одраз високог стандарда

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 13. јун 2018.

 Велика потрошња хлеба и његова ниска цена нису одраз високог стандарда, али како је то једна од највреднијих, култних намирница, преко њега се обично преламају и социјална и политичка питања, изјавио је агроекономиста Милан Простран.

"Тачно је да се код нас последњих година одржава ниска цена, али треба имати у виду да се то односи само на једну врсту хлеба, коју према Уредби пекаре морају да испоруче у количини од најмање 30 одсто од укупне производње", рекао је Простран.

Уз то, додао је, и последњих година цена пшенице на светским берзама је у паду, па се са доскорашњих 27 до 28 динара за килограм, ове сезоне одржава на тек 18 динара.

"То омогућава и држави да обезбеди ниску цену хлеба. Протеински извори попут меса или млека мање су доступни становништву Србије због ниске куповне моћи, и ту је, одржавајући само социјални мир, држава пала на испиту", оценио је Простран.

Цена хлеба, основне намирнице у Србији, регулисана је још октобра 2010. Подаци показују да просечна породица у Србији за храну издваја 34,5 одсто укупног прихода, док је просек земаља ЕУ тек 12,2 одсто.

Данас подсећа да је просечна потрошња хлеба у Србији 117 килограма по члану домаћинства, док у суседној Хрватској, за нас по стандарду и прехрамбеним навикама најприближнијој земљи ЕУ, износи 61,3 килограма по особи.

У другим земљама ЕУ годишње се потроши од 30 до 40 килограма хлеба по члану домаћинства.

Сличан је однос и када је месо у питању, па просечна српска породица по члану годишње потроши 41,3 килограма, док се у ЕУ, као и у Хрватској потроши око 20 килограма више.

Илустрација сиромаштва је и потрошња млека, које код нас опада и према последњим статистичким подацима износи 49,4 литара по члану, у Хрватској достиже 66,2 док је просек у ЕУ 90 литара.

(Фонет)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће Србија до краја године прихватити „правно обавезујући споразум” са Приштином?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер