петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милан Николић: Укидањем бланко оставки Скупштина Србије постаће као јавна кућа
Хроника

Милан Николић: Укидањем бланко оставки Скупштина Србије постаће као јавна кућа

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 23. мај 2011.

Социолог Милан Николић каже да ће укидањем бланко оставки у парламету Србије, тајкуни почети да купују посланике попут проститутки.

Социолог Милан Николић каже да ће укидањем бланко оставки у парламету Србије, тајкуни почети да купују посланике попут проститутки. Овом изменом, наиме, народни посланик добија право да мења странку или клуб, али и да наступа као самосталан парламентарац.

Тако ће сада српски бизнисмени лакше остваривати своје интересе. Уместо да плаћају целе политичке партије, сада ће коверте стављати директно у џепове посланика.

Николић каже да ће Скупштина Србије постати као јавна кућа.

Зашто као јавна кућа?

- Зато што ће посланици постати као проститутке испред железничке станице, само што ће они радити испред Скупштине Србије.  А у целој причи најгоре ће проћи грађани Србије, који су опет преварени да ће сами бирати посланике који ће их представљати у Скупштини. Ти исти "изабрани" посланици бориће се искључиво за интересе тајкуна који их плаћају, а не за народ који их је изабрао. Грађанима ће тако бити укинуто и право на демократско одлучивање.

Да ли мислите да у Србији уопште постоји интересовање за било који вид избора?

- Заправо не јер више од 50 одсто грађана Србије неће учествовати на изборима. Изгубили су поверење, за њих избори значе: сјаши Курта да узјаше Мурта.

Да ли то значи да не постоји ниједан политичар у Србији коме народ верује?

- Ниједан. Немамо ниједног политичара кога грађани доживљавају позитивно. Донедавно је само Тадић уживао неко поверење грађана. А сада је и он виђен негативно. Чак ни опозиција нема подршку. Штрајк глађу и жеђу Томислава Николића довео је само до тога да изгуби најмање 10 одсто гласача. Кажњен је!

Како објашњавате потпуну незаинтересованост грађана за бирање власти?

- То није ништа чудно, ни ново у свету. У Америци на изборе излази 27 одсто грађана. Значи, четвртина становништва одлучује о судбини целог народа.

А шта би то Србе опет навело да постану уредни гласачи?

- Радили смо једно истраживање које је показало да готово 60 одсто грађана жели да живи у социјалдемократији. ЦеСИД је дошао до податка да се ради о чак 90 одсто Срба. То значи да желе државу у којој ће грађани и њихова права бити на првом месту.

Шта је потребно да би се овај сан испунио?

- Да би се испунио овај српски сан, неопходно је увести једну потпуно другачију политичку елиту, ону која није грабежљива као ова постојећа. Ова власт законито или незаконито, често уз помоћ криминала, граби и трпа у џепове.  С друге стране, интелектуална елита је повучена, невидљива... Научници, професори, новинари, труде се само да преживе, а немају никакав утицај ни на политику, ни на економију.

А шта је са радничком класом, да ли она уопште постоји?

- Она гладује. Према званичним подацима, 20 одсто грађана Србије је сиромашно, међутим, уколико примените приступ израчунавања укупног дохотка у једном домаћинству, долази се до податка да око 60 одсто грађана Србије живи на ивици сиромаштва.
Како сте дошли до тог броја?

- Просечна плата у Србији је око 300 евра, а за четворочлану породицу потребно је око 1.000 евра месечно. Ако се узме у обзир да је, незванично, од почетка транзиције 300.000 до 500.000 људи остало без посла, може да се закључи да у већини српских породица ради само један члан. Ти људи углавном гладују, не могу да купе деци патике, ни карту за аутобус.

Које још класе данас постоје у Србији?

- Економска елита, они најбогатији, чине свега два до пет одсто грађана Србије. Поседују око 40 до 60 одсто свих привредних аспеката, од новца, преко акција, хартија од вредности, земљишта, до зграда. Све то успели су да стекну у последњих 20 до 25 година. Затим имамо пет до 10 одсто грађана Србије који за њих раде и који добро зарађују. То су запослени у страним банкама или у државним органима на високим функцијама. У простору између њих и сиротиње налази се назовисредња класа, у којој су данас новинари, професори, научници...
Ни положај запослених није сјајан?

- Нимало. Нови власници приватизованих индустрија и предузећа људе запошљавају илегално и плаћају их врло лоше. Касирке по супермаркетима раде цео месец за 150 евра, али немају избора. Власници имају обичај да их после годину дана отпусте и доведу нове јер држава их стимулише само прву годину олакшицама за порезе и доприносе. И тако укруг.

Да ли се све то може стрпати у корпу светске економске кризе?

- Ми смо кризу дочекали већ економски хендикепирани. Не мислим ту само на санкције и бомбардовање већ и на режим Слободана Милошевића, који је више трошио на људе око себе, него на народ. И то углавном на криминалце, врло лоше предузетнике и њему блиске политичаре. Ми смо, дакле, већ били у веома тешкој економској ситуацији, а онда смо ушли у транзицију нове политичке елите.

Која је то нова политичка елита?

- У ствари, уопште није нова, реч је о оној истој старој коју је створио Милошевићев режим. Србија данас има врло мало нових значајних предузетника, узде српске економије су још у рукама оних старих. Они стварају монополе у свим областима економије, од производње до трговине. Зато је млеко произведено у Србији овде најскупље. Чак 30 одсто јефтиније се то исто српско млеко може пазарити у Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори и Македонији. У Србији владају трговачки монополи са страховитим маржама.

Зашто је то тако?

- Економска елита нам је неискусна и нестручна. Код нас постоји само једна економска школа, а то је неолиберална с тезом да је тржиште бог. Сви наши економисти су изашли из те школе. А окосница те школе јесте да тржиште све само решава. Иде се логиком да се све приватизује, да политичари седе са стране и скидају кајмак, а тржиште ће све само да реши. Предузетништво за њих значи да купе нешто јефтино у иностранству, а онда то да скупо продају у Србији. Индустријско предузетништво не постоји од 1988, када смо у овој области достигли свој максимум.

Некада смо били земља сељака, па радника. Шта смо данас?

- Земља незапослених и сиромашних. У Србији влада велика незапосленост, која је далеко изнад 20 одсто, како кажу званични подаци. Имамо врло слабу индустрију, ради само једна фабрика обуће, гаси се текстилна индустрија, чему доприносе и Кинези и њихова јефтина производња. Битне индустрије које су носиле Србију нестају, гасе се, а тако су нестала и радна места. Држи се још само металска и индустрија оружја.

Где смо данас у поређењу с том 1988. годином?

- Данас наша индустрија нема ни 45 до 50 одсто тадашње производње. Приватизацијом смо изгубили више радних места, него што смо добили. Тапкароши биоскопских карата и препродавци девиза куповали су целе индустрије. Зато је све пропало. То вам је као када купите стари ауто, нашминкате га и налицкате, а онда почне да цури уље на све стране.

Значи, транзиција и приватизација су Србију одвели у пропаст?

- Наша транзиција и приватизација су ништа друго до легло криминала. Све је отишло у руке криминалаца и неспособних предузетника, који су ту нову имовину могли да одрже само уз огромну политичку помоћ. А она се купује, па смо доживели незапамћену корупције.

Како се народ у свему томе сналази?

- Народ је очајан, али опрезан. Од тога да нам политичари испричају бајку, а ми верујемо - више нема ништа. Српски народ није глуп, прошао је кроз многе преваре комунизма, а затим и капитализма. Једино што желе јесте да живе боље.

А власт?

- Она брине о својим интересима, својим партијама... Ако успут успеју да убеде неколицину у своје приче и преведу их жедне преко воде, онда су задовољни.

Аутор Ј. Јеловац

(Вести)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер