четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милан Милошевић: Косовски пакет Роберта Купера
Хроника

Милан Милошевић: Косовски пакет Роберта Купера

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 20. мај 2011.

Не постигавши компромис у три рунде "техничких преговора", представници Београда и Приштине су се сложили да замоле медијатора да понуди решење за спор око електричне енергије и телекомуникација

Нереди у Приштини избили су у четвртак, 12. маја, у току разговора шефа српског преговарачког тима Борислава Стефановића и заменика косовског премијера Хајредина Кучија. Присталице "Самоопредељења" (Ветевендосје) Аљбина Куртија бацале су каменице, кесе напуњене црвеном бојом и флаше. Из камиона паркираног поред пута на улазу у Приштину бачена је кутија стиропора на Стефановићев аутомобил у покрету. Узвикиване су пароле "Не преговори, самоодлучивање" и клицало се УЧК. Полиција је растерала демонстранте сузавцем и пендрецима. Повређено је 15 демонстраната и полицајаца.

Косовски премијер Хашим Тачи изјавио је да посету шефа српског преговарачког тима Приштини види као службену посету и оценио да она представља почетак нових односа...

У Београду, опозиција (највише ДСС) је замерала Стефановићу због одласка у Приштину: "Главни представник Србије у тим разговорима посетио је Приштину у званичном својству представника државе Србије у држави Косово и то коначно потврдио седећи за столом под заставом албанског Косова и под заставом Србије", казао је потпредседник ДСС-а Слободан Самарџић.

Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић је у Лепосавићу, где је присуствовао отварању спортске хале, изјавио да је посета преговарача Стефановића радног карактера и прилика да се покаже међународној заједници да Албанци и Срби могу разговарати без посредства међународног фактора.

ТРИ РУНДЕ: Први преговори представника Београда и Приштине након проглашења косовске независности почели су 8. марта 2011. у Бриселу, а уследили су након што је Међународни суд правде објавио мишљење о легалности проглашења косовске независности, а Србија првобитни предлог заменила текстом нове резолуције коју је председник Србије Тадић усагласио са европском комесарком за спољне послове Кетрин Ештон. Почетак преговора је одлаган због тога што је у Приштини пала влада и били су расписани нови избори.

Београдска и приштинска делегација 8 и 9. марта разговарале су о међусобној економској сарадњи, о телекомуникацијама, ваздушном саобраћају, царинским печатима, земљишним књигама и књигама рођених и умрлих.

У другој рунди, 28. марта, разговарало се о електроенергији, слободи кретања, и поново о царинским печатима, ваздушном саобраћају и о учешћу Косова у регионалним иницијативама. Известан напредак постигнут је у разговорима о земљишним књигама, књигама рођених.

Трећа рунда, 15. априла, опет о слободи кретања, регистарским таблицама за аутомобиле и о признању диплома.

Пошто у претходним разговорима нису постигли компромис, представници Београда и Приштине су се сложили да замоле медијатора Роберта Купера да понуди решење за спор око електричне енергије и телекомуникација, проблема који се разгорео када су косовске власти пресекле везе и однеле уређаје српских оператора мобилне и фиксне телефоније.

Посредник је у среду 4. маја у Приштину и 5. маја у Београд донео Предлог о енергији, телекомуникацијама, слободном кретању грађана и царинским печатима. То није тзв. узми или остави предлог, већ основа за даљу дискусију, о којој преговарачке делегације износе своје примедбе 17. и 18. маја, у четвртој рунди, која почиње када овај текст одлази у штампу.

Током тог четвртог круга преговора требало би да буду покренута и питања заштите културне баштине и решавања судбине несталих и киднапованих лица.

На седници Савета безбедности министар спољних послова Јеремић је, у међувремену, без успеха покушао да издејствује да истрага поводом извештаја Дика Мартија о трговини људским органима талаца УЧК 1999. буде вођена и под окриљем УН-а као што су биле и истраге о ратним злочинима на другим подручјима бивше Југославије.

Он је у говору у СБ-у, 12. маја, нагласио да је, према међународним организацијама за заштиту људских права, Косово на дну листе када је реч о безбедности и поштовању људских права, а не "млада, динамична демократија у развоју", како је то приказао министар спољних послова Енвер Хоџај, који је у СБ-у УН наступио као приватно лице под таблом УНМИК-а.

Јеремић је посебно скренуо пажњу на то да више људи седи за столом Савета безбедности УН-а него што Срба сада има у Приштини, а било их је 40.000 пре рата; да у старој српској престоници Призрену сада има 18 Срба, а било их је 10.000 пре рата; у Гњилану их је 100, од некадашњих 15.000; у Урошевцу је остао један Србин, а у Сувој Реци – ниједан. Према подацима УНХЦР-а, од 200.000 људи протераних са Косова за протеклу деценију вратило мање од 15.000, а ове године – свега 47. "Толико о мултиетничности на Косову", нагласио је.

Иницијатива није прихваћена јер су се САД, Француска и Британија снажно залагале против тога да СБ да посебан мандат за истрагу поводом Мартијевог извештаја, уз аргумент да мандат за ту истрагу има ЕУЛЕКС.

РОСА НА СЕВЕРУ: Приштина је претходних дана повлачила потезе усмерене на реализацију свог плана за север Косова. Тамо су промењени сви команданти полицијских станица. Председници локалних самоуправа на северу Косова у местима већински насељеним Србима одбацили су такву одлуку директора Косовске полицијске службе (КПС) Решата Маљићија. Српски министар за КиМ Богдановић је изјавио да ће Србија дати подршку тим командирима да не напуштају своја радна места.

Начелник Косовско-митровачког округа Раденко Недељковић затражио је 6. маја од представника ЕУЛЕКС-а да се супростави уласку и деловању специјалне јединице КПС РОСА на северу Косова, која је почела са одузимањем нових српских таблица и са привођењем лица, што српска страна оцењује као демонстрацију силе и застрашивање.

У том контексту пала је изјава председника СПС-а и министра полиције Ивице Дачића приштинском листу "Зери" о разграничењу српских средина од албанских на Косову и Метохији, због које је уследила бура на српској политичкој сцени.

ДСС је оценио да је идеја о подели Косова недопустива и неуставна.

Драган Тодоровић из СРС-а да је реч о "подвали Американаца". Координатор Владе Србије за односе са јавношћу Слободан Хомен изјавио је да Дачић није прекршио кодекс Владе јер је јасно рекао да је то његов лични став.

С обзиром на то да је и Борислав Стефановић помињао поделу Косова, министар спољних послова Вук Јеремић је поновио да постоји само једна политика и то је државна политика, а она је заснована на Уставу Србије и резолуцијама Скупштине Србије.

Амерички учесник у разговорима Београда и Приштине Томас Кантримен је понављао да преговори о статусу не долазе у обзир, али из његових јавних изјава произлази да се резултат преговора може одразити на статус – наглашавао је да је флексибилност у дијалогу кључан за остварење три главна циља Косова – недвосмислено успостављање пуног суверенитета, остварење већег међународног признања, укључујући чланство у УН-а...

У интервју за Радио Слободна Европа он косовским структурама поручује и да буду пажљивије према Европској унији. "Ми желимо да видимо позитивне односе између ЕУ и Косова. САД се неће удаљити, ми ћемо задржати нашу снажну подршку Косову као модерној европској земљи XXИ века, али чињеница је да је ЕУ Косову понудила много више помоћи него САД, а то ће бити тако и у будућности."

Уместо досадашњег представника Питера Фејта, који наставља да обавља дужност шефа Међународне цивилне канцеларије, у Приштину је 12. маја први пут дошао нови прелазни представник Европске уније за Косову Фернандо Ђентилини. Уручили су му први захтев: председница Косова Атифета Јахјага је у разговору са њим тражила да ЕУ више не помиње Резолуцију 1244 када се она односи на Косово.

(Време)

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер