четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милан Ћулибрк: Дугови Јата расту и шест година после гашења, Ер Србија још увек лети само захваљујући пореским обвезницима
Хроника

Милан Ћулибрк: Дугови Јата расту и шест година после гашења, Ер Србија још увек лети само захваљујући пореским обвезницима

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 15. август 2019.

Од 2014. Ер Србија је из српског буџета добила више од 204 милиона евра субвенција. Да није непрестано добијала „допинг“ из државне касе, за пет година њен минус би достигао 167 милиона евра

Ни млади математичари на које је цела нација поносна због бројних медаља са математичких олимпијада не би могли да израчунају на основу којих то показатеља српски званичници, почев од председника Александра Вучића до министра финансија Синише Малог, бившег председника Надзорног одбора Ер Србије, упорно тврде да је она најуспешнија национална авио- компанија у региону. Тим пре што је у последњих пет година заједничка компанија државе Србије (51 одсто) и Етихада из Уједињених Арапских Емирата (49 одсто) из српског буџета добила више од 204 милиона евра субвенција, док је у истом периоду у својим финансијским извештајима исказала нето добит мању од 37 милиона евра.

Другим речима, да није непрестано добијала „допинг“ из државне касе, Ер Србија би за ових пет година нагомилала губитке веће од 167 милиона евра. Тај минус само је за нијансу мањи од губитака због којих је Влада Србије у јесен 2013. закључила да је Јат ервејз „бунар без дна“ и да га не вреди спасавати. У тренутку када је славодобитно саопштено да се Јат гаси и оснива нова авио-компанија, дугови старе процењивани су на 230 милиона долара. Волшебно, они су у међувремену наставили да расту и сада министар Мали тврди да су достигли 380 милиона долара.

Исто тврди и премијерка Ана Брнабић, по чијим речима држава у 2018. Ер Србији није дала ни динар субвенција и да се спорна цифра од 21 милион евра односи на старе дугове Јата, које је држава преузела на себе. У консолидованом финансијском извештају Ер Србије, међутим, јасно се наводи да су прошле године „приходи од премија, субвенција, дотација и донација“ износили 34,32 милијарде динара, или 20,9 милиона евра. Истовремено, исказана је и нето добит од око 11 милиона евра, па је јасно да би без државне помоћи и лане минус био десетак милиона евра.

Поставља се и питање како је могуће да је дуг угашеног Јата са првобитно процењених 230 повећан на 400 милиона долара. Циници наводе да немају другог објашњења осим да је тај дуг рачунао бивши градоначелник Синиша Мали. По његовој рачуници, он од бивше власти није наследио дуг Београда од 400 милиона, већ од чак 1,2 милијарде евра, док су и Фискални савет, и тадашњи министар финансија Душан Вујовић тврдили да се дуг не рачуна онако како је то тадашњи градоначелник радио.

Осим што је на себе преузела старе дугове Јата, претходних неколико година, о чему су писали и Крик, Инсајдер и Бирн, држава је Ер Србији праштала и десетине милиона евра новог дуга, пре свега према Аеродрому „Никола Тесла“. С обзиром на то да сада аеродромом управља француски Ванси, праштања дугова више неће бити. Неко ће све аеродромске таксе морати да плати.

За разлику од званичника, економиста Драгован Милићевић тврди да је Ер Србија презадужена и да се мора задуживати да би измирила доспеле обавезе. Ер Србија је лане од Етихада узела краткорочну позајмицу од четири милијарде динара и тај кредит ће морати да врати 20. децембра ове године. „Без субвенција пословни приходи Ер Србије били би мањи од пословних расхода, тако да би губитак из редовног пословања без помоћи државе био 1,3 милијарде динара. Исказана нето добит само је класичан пример књиговодствене креације. Још пре неколико година рекао сам да је без државне помоћи, препуштена тржишту, Ер Србија дугорочно осуђена на тиху и лагану еутаназију, али очито нема ко да ме чује“, истиче Милићевић за НИН

Биће да Ер Србија још увек лети само захваљујући пореским обвезницима Србије. А изгледа да се они све више возе авионима других компанија. Јер, лане је број путника са Аеродрома „Никола Тесла“ повећан за 5,7 одсто, док је Ер Србијом летело пет одсто мање људи него годину дана раније.

 (Нин)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер