петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милан Благојевић: Суд БиХ може тражити од Турске изручење ратног злочинца Сакиба Махмуљина, и то на основу Уговора о екстрадицији између две земље
Хроника

Милан Благојевић: Суд БиХ може тражити од Турске изручење ратног злочинца Сакиба Махмуљина, и то на основу Уговора о екстрадицији између две земље

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 30. новембар 2022.

Професор уставног права Милан Благојевић истакао је данас да Суд БиХ путем Министарства правде и Министарства иностраних послова БиХ може тражити од Турске изручење ратног злочинца Сакиба Махмуљина и то на основу Уговора о екстрадицији између двије земље.

Текст професора Благојевића о случају "Махмуљин" преносимо у цијелости:

Крај је новембра ове 2022. године и с његовим крајем навршава се девет година откако су БиХ и Република Турска крајем новембра 2013. године потписале два билатерална уговора из кривичноправне области. Један је Уговор о правној помоћи у кривичним стварима, а други је Уговор о екстрадицији између БиХ и Турске. Оба та уговора су у новембру 2013. године потписали ресорни министри правде, и то Бариша Чолак тадашњи министар правде БиХ те Садулах Ергин у то вријеме министар правде Турске.

Један од тих уговора има посебну важност ових дана у случају извршења правоснажне пресуде Суда БиХ којом је Сакиб Махмуљин осуђен на казну затвора од осам година, због почињених тешких ратних злочина.

Ради се о Уговору о екстрадицији између БиХ и Турске, о којем готово да се ни ријеч није рекла као могућности за извршење наведене пресуде Суда БиХ. Наиме, сва пажња овдашњих медија је усредсређена на то да се јавност обвијести о томе да ли је за Махмуљином расписана међународна потјерница.

Видим да се сада цијела ствар проблематизује и тврдњама да расписана потјерница није гаранција да ће Махмуљин и да заврши у затвору. С тим у вези се наводи шта све мора бити утврђено у поступку изручења, да би до тога дошло. Тако се износи да се мора утврдити да ли је дјело за које је Махмуљин овдје осуђен прописано као кривично дјело и законом државе од које се тражи његово изручење.

Несумњиво је да је ратни злочин против ратних заробљеника универзално кривично дјело, свугдје у свијету, за које важи принцип међународног права aut dedere, aut judicare, тј. изручи или суди, које обавезује све државе да за таква дјела суде њиховим учиниоцима ако се затекну на њиховој територији или да их изруче држави на чијој територији су починили злочин. Исти принцип би у цивилизованим државама требало да вриједи и ако је злочинцу правоснажно пресуђено за наведени злочин. У том случају би држава на чијој се територији осуђени налази на захтјев државе која је осудила то лице требало или да га изручи тој држави или да га она упути на издржавање казне у неку од својих затворских установа.

Од овога су могућа два изузетка. Један је ако је пресудом изречена смртна казна, у ком случају се може одбити изручење осуђеног, јер би у противном његов живот био изложен озбиљној и непосредној опасности, али о томе нема ни говора у предметном случају, јер је Сакиб Махмуљин осуђен на казну затвора од осам година.

Други разлог за неизручење је ако надлежни орган државе од које се тражи изручење утврди да осуђеном лицу у поступку пред судом који га је осудио није било омогућено да се брани на ефикасан и квалитетан начин, тј. ако је повријеђено његово право на одбрану.

Међутим, у конкретном случају ради се о правоснажној пресуди Суда БиХ, донесеној у поступку током којег није било повреде тог права како Махмуљину, који је све вријеме активно учествовао у том поступку, тако ни његовим браниоцима. У том смислу јавности, а прије свега Апелационом вијећу Суда БиХ, није презентован ниједан доказ нити аргумент који би указивао на повреду права осуђеног на правично суђење у поступку који је вођен против њега.

Дакле, ништа у овом случају није спорно нити има сумње, као што нема сумње и да медији имају право да сва ова питања истраже и да промптно и истинито о свему утврђеном обавијесте јавност. И они су то, рекао бих, у доброј мјери већ учинили. Али, ако не гријешим, нико од њих до сада није указивао и на могућности које пружа билатерални уговор с почетка овог текста, закључен баш у погледу екстрадиције осуђених лица између БиХ и Републике Турске прије девет година. Стога је неопходно подсјетити све нас и на ове чињенице. Јер ако се Сакиб Махмуљин налази у Турској, онда Суд БиХ ради извршења сопствене пресуде путем Министарства правде БиХ и Министарства иностраних послова БиХ може тражити изручење Махмуљина од Турске.

Ниједна држава која држи до свог угледа, у овом случају Турска, неће прекршити своје уговорне обавезе, у конкретном случају обавезу екстрадиције осуђеног лица другој држви уговорници, како би била извршена пресуда суда те државе, тј. како би осуђеник био упућен на издржавање затворске казне.

Ако би то Турска ипак учинила, тиме би озбиљно нарушила свој међународни углед, али би и прекршила члан 27 Бечке конвенције о праву међународних уговора, којим је забрањено држави потписници било којег међународног уговора, па и оног билатералног о екстрадицији, да не извршава те своје уговорне обавезе позивањем на одредбе свог унутрашњег права. С тога једино што би Турска могла да уради, ако је тако уговорено Уговором о екстрадицији између ње и БиХ, је да умјесто изручења Сакиба Махмуљина у БиХ овог упути на издржавање казне затвора у неку од својих затворских установа.

(РТРС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер