петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Мила и Гордана Ђинђић тужиле Томића и Коштуницу за умешаност у оружану побуну Црвених беретки
Хроника

Мила и Гордана Ђинђић тужиле Томића и Коштуницу за умешаност у оружану побуну Црвених беретки

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 11. новембар 2010.

Мила Ђинђић и Гордана Ђинђић Филиповић поднеле су данас Тужилаштву за организовани криминал кривичну пријаву против девет лица које сумњиче за умешаност у оружану побуну Црвених беретки новембра 2001. године, изјавио је Тањугу њихов пуномоћник Срђа Поповић.

Пријава је поднета против бивших председника СРЈ Војислава Коштунице, шефа ВБА Аца Томића, комаданта ЈСО Милорада Улемека, као и још шест припадника те јединице, рекао је Поповић који је предао пријаву у име мајке и сестре убијеног премијера.

У пријави се наводи да је почетком новембра 2001. године Улемек као дугогодишњи командант (ЈСО) над којом је и након престанка ове функције задржао фактичку контролу организовао побуну те јединице заједно са покојним Душаном Спасојевићем, шефом криминалне организације Земунски клан.

Они су организовали противправне акције Јединице управљене на угрожавање уставног уређења и безбедности СРЈ, у којима је та Јединица отказала послушност својим старешинама, повукла све припаднике Јединице у касарну у Кули, искључила све телефонске везе касарне са старешинама и спољним светом.

Потом је одузела припадницима Јединице мобилне телефоне, повукла своје припаднике из обезбеђења заштићених личности и обезбеђења аеродрома Београд и под пуним наоружањем и уз употребу 24 борбена возила марке Хамер, запосела део аутопута код Центра Сава у Београду.

Уз претњу употребе силе испоставила је захтев да Скупштина Републике Србије донесе закон о сарадњи с Хашким трибуналом, захтев да се смени легално изабрани члан Владе - министар унутрашњих послова, као и легално постављени начелник Службе државне безбедности и његов заменик, са циљем да ставе Службу под своју контролу и онемогуће њено законом одређено функционисање.

Они су у томе успели, што је довело до тешког угрожавања безбедности и уставног поретка земље, које је на крају кулминирало атентатом који су припадници Јединице извели 2003. године над председником владе Зораном Ђјинђићем, наводи се у кривичној пријави у коју је Тањуг имао увид.

Коштуница је осумњичен за умешаност у атентат, према наводима Ђинђићевих, јер је у својству Председника СРЈ и команданта Војске пропустио да изврши своју уставну дужност и да као командант Војске предузме кораке да угуши побуну.
Он је, међутим, на конференцији за штампу, 15. новембра 2001. побуну оправдавао и подстицао, неосновано је квалификујући као оправдани штрајк, иако је знао да је припадницима полиције у то време било Уставом забрањено да штрајкују.

Томић се сумњичи јер је, како се наводи у пријави, у време побуне, као начелник Управе војне безбедности, приликом сусрета са осумњиченим Улемеком и Душаном Спасојевићем 12. новембра 2001. у просторијама Управе војне безбедности овима гарантовао да се Војска неће мешати у текућу побуну, учвршћујући тиме њихову вољу да у оружаној побуни истрају. 

Пријавом су обухваћени и припадници ЈСО Душан Маричић, Веселин Лечић, Звездан Јовановић, Мића Петраковић, Драгослав Крсмановић и Драгош Радић.

Поповић је рекао да је кривична пријава врло значајна јер може да помогне истрази о политичкој позадини атентата на Ђинђића 12. марта 2003.

"То је једно јако тешко кривично дело против уставног поретка које је остало неистражено. Побуна је била политички увод у атентат", рекао је Поповић.

Пре нешто више од месец дана Тужилаштво за организвани криминал је покренуло преткривични поступак о побуни ЈСО.

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер