среда, 17. октобар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Мијат Лакићевић: Вучић и Камараш
Хроника

Мијат Лакићевић: Вучић и Камараш

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 10. август 2018.

 Злочинац или светац – тако је гласио наслов текста објављеног на овом месту пре две године. Повод је била ових дана актуализована прича о Петеру Камарашу, директору Железаре Смедерево који је, како сам писао, „дочекан као спасилац а испраћен као криминалац“. Наиме, познати словачки менаџер је оптужен за читав низ незаконитих радњи и Влада је, како је објављено, „једнострано раскинула уговор“ избацивши и њега и његову екипу такорећи наглавачке из фабрике. Од тада се о Петеру Камарашу није ништа чуло, изгледало је као да су га заувек покрили снегови, рузмарин и шаш. Док ових дана као гром из ведра неба није пукла вест да је арбитража у Лондону пресудила да Србија Камарашу и екипи мора да исплати одштету од 12,4 милиона долара.

Ту се – по функцији – у причу убацила и актуелна премијерка изјавом да „Влада није тражила да уговор са Камарашом буде тајни“. Можда се Ани Брнабић збиља чини да је тиме на неки начин одбранила или оправдала (прошлу) владу, али заправо није. Јер питање је – ко год да је тражио – зашто је пристала? Да ли, уопште говорећи, Влада Србије пристаје на све што јој неко затражи? Наравно да не. Ако је тако, то значи да је Влада сасвим свесно и добровољно прихватила да спорни уговор буде сакривен од јавности. Тако да у ствари Анина одбрана представља још тежу оптужбу на рачун владе. Штавише – пресуду којом се утврђује и потврђује њена пуна „морална и материјална одговорност“ за учињено. Што је по свему судећи имала у виду и арбитража у Лондону.

Али, ако актуелна премијерка у збивањима око Железаре није ни лук јела ни лук мирисала, има неко ко јесте, ко је заправо ту чорбу и запржио. Када је, наиме, на почетку речено да је Камараш дочекан као спасилац, треба рећи и ко је био главни организатор тог дочека. Наравно, нико други до председник (тада Владе, а данас државе) Александар Вучић. Током првих сусрета са Камарашом, још пре него што ће у марту 2015. уговор бити закључен, Вучић је изјавио: „Очекујем да ће Железара почети да остварује профит за 4, а не за 6 месеци како је то уговором предвиђено“. После мање од месец дана Вучић је појачао дозу анестезије: „Губитак Железаре у јануару био је 9 милиона евра, у марту је 15 пута нижи, у априлу ће бити мањи од 500.000 евра и већ у мају очекујем да Железара послује профитабилно“, рекао је тадашњи премијер 4. априла. Да би на крају, када је Железара 2015. годину завршила са губитком од 145 милиона евра, највећим од 2000-е наовамо, окренуо плочу и покренуо већ поменуту харангу. Која ће Србију, као што видимо, коштати додатних десетак милиона евра.

Благо Камарашу, он ће своје паре да извуче, а грађани Србије своје неће никада.

(Пешчаник)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће Васељенска патријаршија дати аутокефалност "Украјинској православној цркви"
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер